Aktuelno

1.maj2018.

Za kovid odsustva puni iznos plate"

31. jul 2020.

Epidemija COVID-a otvorila je pitanje iznosa naknade za bolovanje i odsustva sa posla kao i potrebu regulisanja sve češćeg rada od kuće, a sagovornici Tanjuga iz dve sindikalne centrale slažu se da je po tim pitanjima potrebno utvrditi pravila igre.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u izjavi za Tanjug kaže da je iznos nadoknade najveći problem ako se neko zarazi.
U kompletnom javnom sektoru, kaže, nadoknada iznosi 100 posto zarade, osim u kulturi.
"Ovih dana vodimo sa ministarstvima finansija i kulture razgovore, da i radnicima u tom sektoru ako se zaraze virusom odsustvo sa posla ili bolovanje - bude nadoknađeno sa 100 posto", rekao je on.
Stav SSSS je da bi i samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan trebalo da poslodavac tretira kao neku vrstu povrede na radu.
"Ne znamo gde se ko zarazio, a možda je i na poslu. Značajnije je i za finansijske efekte firme, i po ostale zaposlene, da poslodavac isplati kompletnu nadoknadu zarade zaposlenom koji je u samoizolaciji, nego da zarazi ostale i onda dođe u situaciju da nema radnike koji će obavljati posao", kaže on.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić podseća da na početku epidemije nije bilo problema sa isplatom naknade od 100 posto za bolovanja jer su svi bili uplašeni i solidarni.
"Tada je 99,9 poslodavaca poštovalo isplatu od 100 posto, svima koji su bili kovid zaraženi, u samoizolaciji ili karantinu. U drugom delu epidemije počeli su da se pojavljuju problemi u praksi jer su pojedini računali takva bolovanja 65 odsto zarade, neki isplaćivali 100 procenata, a treći samoizolaciju retroaktivno tretirala kao korišćenje godišnjih odmora", kaže ona.
Dodaje da je bilo na stotine slučajeva izdavanja takvih rešenja za godišnji odmora i da se reagovalo parcijalno, upozoravajući poslodavce da krše Zakon o radu.
"Zbog ovakve situacije ASNS je uputio zahtev Ministarstvu rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti, ako je bolovanje onda je za sve, i nema nikakvih izuzetaka", kaže ona i dodaje da bi u tom aktu bilo poželjno da se navede da poslodavac koji je u mogućnosti može isplatiti nadoknadu u iznosu pune plate.
I SSS i ASNS smatraju da se rad na daljinu - odnosno zbog epidemije sve učestaliji rad od kuće mora dodatno regulisati.
Vuković kaže da SSSS smatra rad od kuće u uslovima epidemije ne bi trebalo regulisati izmenama zakona već kolektivnim ugovorima, jer postoje specifičnosti, a da bi trebalo da bude plod dogovora sindikata i poslodavaca.
"Bilo bi dobro da Unija poslodavaca sa reprezentativnim sindikatima što pre napravi kolektivne ugovore za sve grane realnog privatnog sektora koje bi regulisale ovo pitanje", kaže Vuković.
Dodao je i da je sindikalni zahtev da ne budu smanjene zarade dok su ljudi na radu na daljinu, osim umanjena za troškove prevoza i možda toplog obroka.
Kako je potvrdio ovih dana je stigla inicijativa iz sektora ugostiteljstva i hotelijerstva da sindikati i poslodavci naprave kolektivni ugovor.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da je početkom krize postalo jasno da nema pravnog akta koji reguliše rad od kuće.
Dodaje da Zakon o radu poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće pogotovo ne u vreme pandemije.
"Kad nema pravne regulativne, može da bude i ovako i onako, da od poslodavca zavisi kakva će rešenja doneti. Nije problem kada je poslodavac savestan, jer će funkcionisati po prirodi stvari, ali u mnogim drugim slučajevima, tu je niz problema", kaže ona.
Dodaje da bi Ministarstvo rada moralo što pre, čim se formira Vlada Srbije, da izmenama i dopunama Zakona o radu reguliše pitanje rada od kuće u uslovima pandemije.
Ona ističe da je to posebno važno jer ćemo još najmanje godinu dana morati da živimo na ovaj pandemijom izmenjen način i naglašava da je to isuviše dug period da bi rad od kuće imali neregulisan.
Izvor: DNEVNIK / TANJUG


Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan rad

17. jul 2020.

PRAVILNIK
O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD ZA SPREČAVANJE POJAVE I ŠIRENJA EPIDEMIJE ZARAZNE BOLESTI
("Sl. glasnik RS", br. 94/2020)
Predmet
Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.

Obim primene
Član 2

Ovaj pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Plan primene mera Član 3 Poslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.

Sadržina plana primene mera
Član 4

Planom primene mera se utvrđuju mere i aktivnosti kojima se povećava i unapređuje bezbednost i zdravlje zaposlenih radi sprečavanja pojave epidemije zarazne bolesti, kao i mere i aktivnosti koje se preduzimaju u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti u cilju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i zaštite prisutnih lica.
Plan primene mera obavezno sadrži:

  1. preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti;
  2. zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti;
  3. mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.
Preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zaraznih bolesti Član 5
Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih:
  1. pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
  2. u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
  3. sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
  4. obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
  5. obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
  6. uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
  7. obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
  8. organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih:
  1. prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
  2. poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
  3. precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
  4. organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
  5. kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;
  6. primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.
Zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti
Član 6

Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu
Član 7

Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a naročito:
  1. učestvuje u izradi plana primene mera;
  2. priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti;
  3. kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac;
  4. vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  5. sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Obaveze zaposlenog
Član 8

Zaposleni je obavezan da:
  1. sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
  2. namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
  3. dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
  4. ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
  5. obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
  6. pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
  7. pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
  8. u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
  9. sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Prelazna i završna odredba
Član 9

Plan primene mera iz člana 3. ovog pravilnika poslodavci su dužni da donesu u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 10
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike Srbije".


Sednica JSO JP "Vojvodinašume"

13. jul 2020.

Danas je u Veću Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana proširena sednica JSO JP "Vojvodinašume", na kojoj su pored članova odbora iz Sombora Ivana Kovača , Novog Sada i Pančeva Augustiana Lućijana učestvovali i predsednik i sekretar Pokrajinskog Veća Goran Milić i Tomislav Stajić, kao i predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman. Predstavnik Š.G. Sremska Mitrovica i predstavnik "Lovotursa" su opravdali izostanak.
Predsedavala je Miljana Županjac, predsednica JSO JP "Vojvodinašume", koja je podnela Izveštaj o radu u proteklom periodu i okvirni plan rada za naredni period.
Predsednik Milić je istakao da podržava rad JSO JP "Vojvodinašume" i da će rukovodstvo tog sindikata imati svu podršku Veća sindikata Vojvodine u svom radu. Predsednik Radoman je izvestio o situaciji u Odboru šumarstva i prerade drveta nakon izbora i obrazložio predočene prioritete u narednom periodu. Sastanku je prisustvovala i Željka Varga, pravnik u VSS Vojvodine, koja je najavila da će, kao i prošli put, pružiti stručnu pomoć oko pripreme novog kolektivnog ugovora u aprilu 2021.godine.
Sastanak je organizovan uz sve mere opreza, kako bi učesnici bili zaštićeni od virusa korona.


Mihajlović: Na jesen nas čeka crn scenario

13. jul 2020.

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa Covid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.
On je rekao da sve više firmi traži od Ministarstva rada i sindikata dozvolu za novi produžetak plaćenog odsustva sa posla od 45 dana, jer se smanjuje proizvodnja i oni će imati pravo na 65 odsto zarade.
"Veliki broj firmi je iskoristio pravo na plaćeno odsustvo radnika od 45 dana i traže dozvolu za produžetak od još 45 dana, a neke će verovatno slati zaposlene i na kolektivni odmor", rekao je Mihajlović.
Dodao je da su radnici kragujevačke fabrike Fijat-Krajsler automobili Srbija pre nekoliko dana počeli da rade, ali se najavljuje da će već ove nedelje ponovo otići na odmor.
Automobilska industrija je, kako je rekao, među najpogođenijim sektorima u svetu, a najviše stranih investicija koje su došle u Srbiju su iz te oblasti i snosiće iste posledice kao i u svetu koje je na privredu ostavila pandemija.
Mihajlović je rekao da u kragujevačkoj fabrici automobila FCA radi 3.500 radnika i da će više od 3.000 otići ponovo na odmor, a da će mali broj ostati samo u službama, neophodnim za održavanje fabrike.
On je rekao da su podjednako ugrožene i fabrike koje proizvode komponente za industriju automobila i da neće biti iznenađenje da neki investitori zatvore fabrike i odu iz Srbije.
"Država nema novca za dodatnu pomoć, a fabrike ako se epidemija uskoro ne stavi pod kontrolu nemaju prihoda i neke će verovatno otići u stečaj", rekao je Mihajlović.
Kompanije, prema njegovim rečima, imaju pravo na dva puta po 45 dana plaćenog odsustva i zahtevi za drugih 45 dana plaćenog odsustva su motivisani nadom da će se epidemija smiriti, a da imaju sredstva da to plate.
Problemi nisu samo, kako je rekao, finansijske prirode, već i zdravstvene jer je u kragujevačkoj fabrici Zastava oružje 26 obolelih od Covida-19, a oko 100 ih je u izolaciji.
Prema rečima Mihajlovića, epidemija se drži pod kontrolom u čeličani u Smederevu u vlasništvu HBIS grupe i Rudarsko-topioničarskom kombinatu u Boru kojim upravlja kineska kompanija Ziđin majning i da tamo nema zdravstvenih problema.
"Na jesen nas čeka crni scenario jer će se u kolapsu naći i lokalne samouprave koje su po raznim osnovama imale prihod od svih fabrika, a posebno od velikih", upozorio je Mihajlović.
Izvor: Beta


Izveštaj sa video sastanka BWI

4. jul 2020.

Pojačava se pritisak za primenu ILO konvencije 190 i odbacuje ukrajinski anti-sindikalni zakon
Sindikalni lideri i zvaničnika iz udruženja BWI u Pan Evropi, njih 45,uključujući 27 titularnih članova i zamenika Evropskog regionalnog komiteta, članova Evropskog regionalnog odbora za žene i omladinu, panevropskog predsedništva i posmatrača saglasili su se da intenziviraju svoju kampanju za ratifikaciju nasilja ILO-a i Konvenciju broj 190 o uznemiravanju i odbacuju predloženi ukrajinski zakon protiv sindikata.
Na mrežnom sastanku 18. juna, Rita Schiavi, predsednica Evropskog regionalnog ženskog odbora, pozvala je članice BWI ERC da usvoje rezoluciju kojom se poziva na intenziviranje njihove kampanje za ratifikaciju Konvencije ILO 190. BWI ženske sindikalistkinje iz Pan -Evropske podružnice podigle su hitnost nakon alarmantnog porasta slučajeva nasilja u porodici u regionu kao rezultat pandemije, a nakon što je Međunarodna organizacija rada (ILO) 12. juna objavila da je Urugvaj prva zemlja koja je ratifikovala svoju Konvenciju o nasilju i uznemiravanju. Sa samo dve ratifikacije potrebne da konvencija u potpunosti stupi na snagu, kampanja postaje hitnija i važnija.
Rezoluciju za hitne slučajeve uveo je predsednik ukrajinskog Sindikata radnika građevinarstva i građevinskog materijala (PROFBUD) Vasil Andreiev, pozivajući pridružene kompanije da dodaju svoje glasove pozivajući ukrajinsku vladu da iz svog parlamentarnog dnevnog reda ukloni predloženi anti-sindikalni zakon. PROFBUD je objasnio da se predloženom merom želi izmeniti j sindikalni zakon, koji će radnicima oduzeti prava i oslabiti sindikate.
Pitanje migracije, posebno usred pandemije, takođe je široko diskutovano. Uzajamno je dogovoreno da je uprkos svim izazovima koje je COVID-19 doneo radnicima migrantima, uključujući rizike produbljivanja postojećih nejednakosti između zapadne i istočne Evrope i antihumanitarne politike koje se sprovode prema izbeglicama, pandemija takođe podsetila da su migranti sastavni deo bilo koje ekonomije i društva. Rekli su da bi globalna zdravstvena kriza mogla postati i prilika za preispitivanje poslovnih modela i migracionih politika.


Održan 16.Kongres SSSS

2. jul 2020.

Izborom predsednika, članova organa i usvojenim dokumentima, XVI Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije je završio sa radom popodne 30.juna. Sa Kongresa, kojem je prisustvovalo 296 delegata, kao i brojni gosti iz zemlje i inostranstva, upućena je zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA.
Za predsednika Saveza je ponovo izabran Ljubisav Orbović, koji će i u narednom petogodišnjem periodu predvoditi organizaciju.
Na kongresu je usvojen Izveštaj o radu SSSS, izveštaji Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS između dva kongresa, verifikovan izbor novih članova Veća SSSS i izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora Saveza.
Usvojena su kongresna dokumenta – Program SSSS, sedam rezolucija i dve deklaracije.
Delegati su usvojili prečišćen tekst Statuta SSSS, a data je i razrešnica dosadašnjim članovima Veća, Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS.
Jednom broju članova Veća koji su otišli u penziju, u znak zahvalnosti za njihov dugogodišnji sindikalni rad, dodelјena su priznanja Saveza i uručeni prigodni pokloni.
Takođe, uručena su i priznanja Saveza "27. april". Ovogodišnji dobitnici priznanja su Radomir Stević i Savez samostalnih sindikata za grad Niš.
Delegati su, minutom ćutanja, odali počast kolegama koji su preminuli u periodu između dva kongresa.


Danas 16. Kongres SSSS u "Kombank" dvorani

30. jun 2020.

U beogradskoj Kombank dvorani danas se održava 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa početkom u 11 časova.
Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!
Očekuje se da će na Kongresu biti oko 600 učesnika - delegata, predstavnika državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.
Na Kongresu će biti izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.


Zoran Radoman novi predsednik Sindikata"

12. jun 2020.

Zoran Radoman je novi predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.
Tako je odlučeno na Petoj skupštini, održanoj juče u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na Skupštini su izabrani i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.
Skupštini su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, sekretar Zoran Mihajlović, Maja Ilić iz Inspekcije rada, predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije Dragiša Golubović, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Srbije Radojko Jovanović i Milan Jeftić, predstavnik Fondacije "Fridrih Ebert".


Održan sastanak u NP "Fruška gora"

29. maj 2020.

U Sremskoj Kamenici je u petak, 22.maja, održan sastanak rukovodstva našeg sindikata i Sindikata N. P. "Fruska Gora".
Razgovaralo se o aktivnostima oba sindikata u proteklom periodu. S obzirom na to da su u sklopu našeg sindikata dva nacionalna parka, iskazana je želja da to bude i NP "Fruska Gora".
To bi bilo posebno važno zbog projekata za koje smo aplicirali u sklopu kampanje "Zaštita životne sredine šumskih resursa u Srbiji".
Dogovoreno je da se u najskorije vreme ponovo organizuje sastanak, na kome će doći do konkretnih dogovora.


U pripremi skupštinski materijal

18. maj 2020.

Poštovane koleginice i kolege,
Savez samostalnih sindikata Srbije je, nakon ukidanja vanrednog stanja, doneo novu odluku o sprovođenju izbora, koji su bili odloženi do daljeg zbog pandemije korona virusa.Novi termin za sprovođenje izbora je 12. jun, kada je planirana 5. Skupština Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, a nakon toga je za 30. jun zakazan Kongres Saveza Samostalnih sindikata Srbije .
U toku je priprema preostalog materijala za Skupštinu, koji će vam biti u narednih nekoliko dana dostavljena poštom ili elektronskim putem.U materijalima će biti dostavljeni i rokovi za predloge i sugestije, pa vas molimo da blagovremeno pogledate materijale i dostavite svoje predloge i mišljenja.
Pažljivo pratimo i razvoj situacije oko korona virusa i nadamo se da neće biti ponovo epidemije. Očekujemo da će do tada moći da se organizuje skup, bez ugrožavanja zdravlja i zato ćemo morati preuzeti sve mere opreza, kako bi prilikom okupljanja normalno funkcionisali i zaštitili i sebe i druge.
S obzirom na kratak rok, kao i da su još na snazi vanredne mere za ponašanje na javnim skupovima, ukoliko ne dođe do organizovanja pripremnog sastanka, moramo na ovaj način da funkcionišemo, pa vas molimo za razumevanje. Srdačan pozdrav, Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije


Radoman razgovarao sa rukovodstvom BWI

9. maj 2020.

U četvrtak, 7.maja, održan je video sastanak rukovodstva BWI, na kojem je učestvovalo više od 30 sindikalnih lidera iz cele Evrope. Razgovarano je o posledicama pandemije virusa COVID 19 na ekonomiju i radnička prava.
Svi učesnici video konferencije su u trominutnom obraćanju izlagali situaciju u svojoj zemlji i predlagali mere, koje je potrebno zajedički preduzeti, kako bi zaštitili živote radnika širom Evrope, ali zaštitili i od ekonomske krize, koja će, verovatno, uslediti u narednim mesecima.
Radoman je istakao da grana šumarstva i drvne industrije još funkcioniše relativno stabilno, ali da će situacija biti praćene i u narednim mesecima, kada će se pokazati pravi efekti uvođenja vanrednog stanja i obustavljanja privrednih aktivnosti tokom epidemije.
Svi su se saglasili da treba da budemo jedinstveni, solidarni i da ne dozvolimo da se o sudbini radnika odlučuje bez dogovora vlade, poslodavaca i sindikata, kao i da BWI iskoristi svoj međunarodni i globalni uticaj, kako bi pomogao članicama u toj borbi.
Dogovoreno je da će praksa održavanja video sednica biti nastavljena sve dok se ne budu stvorili uslovi za normalno funkcionisanje i organizovanje sastanaka i konferencija.
Sastanku je prisustvovao i Petar Nećak, predsednik Sindikata "Srbijašuma".


Prvomajski proglas 2020.

29. april 2020.

Prvi put u novijoj istoriji radnici će svoj praznik, 1. Maj - Međunarodni dan rada, obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i javno upute poruku vladi i poslodavcima.
Ipak, tako izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima, pokazujemo solidarnost koja će nam, i ovoga puta, pomoći da pobedimo nevidlјivog neprijatelјa.
Tako solidarni i jedinstveni moramo ostati i ubuduće u nastojanju da podignemo privredu, koja je stajala u prehodnim mesecima, ali i u svojim zahtevima za bolјi svet rada, viši standard i veća socijalna ulaganja.
Ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se nadlјudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni sve one koji zbog epidemioloških mera uopšte ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan.
I nije dovolјno da im se samo zahvalјujemo aplauzom, već su njima i svim ostalim zaposlenima potrebne veće plate, bolјi uslovi rada, uklјučujući i bolјu zaštitu zdravlјa i sigurnost na radu. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da ova kriza može biti prekretnica i putokaz vlastima i poslodavcima da ulažu u radnog čoveka, koji jedini stvara materijalnu vrednost i od čijeg rada zavisi svaki profit preduzeća i budžet zemlјe.
Zato za Međunarodni praznik rada šalјemo jasnu poruku da neodgovorni poslodavci neće moći da profitiraju od sadašnje situacije, niti da krše radnička prava.
Pozivamo ih da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.
U protivnom, u nama će, kao i uvek do sada, imati lјutog protivnika i istinskog borca za radnog čoveka, kojeg ćemo na sve načine zaštititi.
Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј.
Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije


Bezbedan rad predstavlja zdravu budućnost

28. april 2020.

Zaštita života ljudi osnovni je prioritet u celom svetu i na današnji dan kada obeležavamo 28. april – Međunarodni dan bezbednosti I zdravlja na radu.
Korona virus je izazvao krizu neviđenih razmera zdravstvenim sistemima, nacionalnim privredama i globalnoj ekonomiji, ali je pogodila i svetsko radno stanovništvo. Ovaj međunarodni dan, koji je ujedno i dan sećanja na radnike koji su tragično izgubili život na radnom mestu, obeležava se i u Srbiji, kojoj je to od 2010. i Nacionalni dan bezbednosti i zdravlja na radu.
Tako se i Savez samostalnih sindikata Srbije, kao i svih ovih godina, pridružuje obeležavanju ovog dana, u uslovima u kojima prioritet imaju zaštita života, zdravlja i sigurnosti radnika i svih građana od korona virusa.
Naravno, zbog socijalne distanciranosti i izolacije nisu moguće masovnije sindikalne kampanje i akcije, ali će Savez na prigodan način, elektronskim kampanjama i saopštenjem, obeležiti ovaj važan dan.
Sindikate na globalnom, evropskom i nacionalnom nivou zabrinjava što su već do sada milioni radnika izgubili svoja radna mesta, kao što se ne može pretpostaviti koliko će ih ubuduće izgubiti, a ponajviše zbog činjenice što se zaposlenima koji i u ovakvim uslovima rade ne obezbeđuju lična sredstva zaštite, zdravstveno prihvatljivi i sigurni uslovi rada.
I pored straha, zebnji i nepoznanica koje budućnost nosi, ovo je prilika da ukažemo na neke propuste iz prošlosti koje ne bi trebalo da ponavljamo. Osim 28. aprila, oblast bezbednosti i zdravlja na radu neopravdano je van interesa javnosti, briga o zdravlju i bezbednosti na radu najčešće gubi bitku od namere kapitalista da ostvare profit i budu bogatiji od mnogih država.
Često vlasnici kapitala kod nas govore kako je zaštita na radu dodatno opterećenje i trošak privrede i poslodavaca. Tim stavom su u poslednjih dvadesetak godina bitno uticali na promene zakona i propisa u Srbiji, ne samo iz oblasti zaštite na radu, već i na ukupan ekonomski, socijalni i zdravstveni sistem. Sve te promene koje su bile česte, ponekad ishitrene, pa i protivrečne, uz nedovoljan socijalni dijalog i marginalizaciju sindikata, uzrokovali su smanjenjem stope doprinosa za zadravstvo za 50 odsto, koja je evidentno uticala na nedostatak sredstava u zdravstvenom fondu i sve što se iz tog fonda finansira.
Epidemija Covid-19 aktuelizovala je opravdane kritike sindikata na dosadašnje umanjenje stopa doprinosa za zdravstvo i, nadamo se, promeniće odnos društva prema finansiranju zdravstvenog sistema u Srbiji značajno većim ulaganjem u taj sektor. Time bi bili spremniji i za neke druge, buduće epidemije.
Dugogodišnja inicijativa našeg sindikata da se zabrani rad nedeljom u trgovinama Srbije, argumentima koji su podupiralu tu inicijativu, sada se, svesno ili ne, pridružila i država, dosadašnji najveći kritičar i protivnik ove inicijative, uvođenjem mera koje faktički onemogućavaju da stanovništvo kupuje nedeljom.
Zato, poručujemo "I posle dobijene bitke sa korona virusom, ostanimo kod kuća nedeljom".
Savez SS Srbije nastojaće da i u narednom periodu još snažnije utiče na politiku koja će ulaganje u bolje i dostojanstvene uslove rada i bolju zaštitu na radu tretirati isključivo kao investiciju, a nikako kao trošak. Smatramo da je efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu nacionalni interes.
Svako odgovorno preduzeće i kompanija i njena politika sprovođenja mera zaštite na radu ne može se zamisliti bez učešća sindikata i predstavnika radnika. Jer, obezbeđenje radnih uslova za rad na bezbedan način, kao i primeren odnos i odgovorno ponašanje svih subjekata u radnoj sredini prema zaštiti života i zdravlja imaju direktan pozitivan učinak na poslovne rezultate. Ostvarivanje zajedničkog cilja – rad bez tragičnih nesreća i povreda na radu - nemoguć je ukoliko nema istinske saradnje i aktivnog doprinosa svih strana u okviru preduzeća ili ustanova, kao i na sektorskom i nacionalnom nivou.
Činjenica da najveći deo vremena tokom dana radnici provode radeći, dolazeći i vraćajući se sa posla, nameće potrebu da se stalno poboljšavaju uslovi i mere kojima će dolazak na posao, rad na radnom mestu i povratak s posla učiniti bezbednijim.
Samo odgovornim odnosom prema zdravlju i sigurnosti na radu učinićemo da strateški nacionalni prioritet i cilj – očuvanje radne sposobnosti kroz ceo radni vek – postane dostižan. Saradnja i podrška najšire javnosti, koordinacija aktivnosti sa udruženjima i organizacijama civilnog društva iz ove oblasti, podizanje nivoa svesti svih subjekata u društvu, kao i ulaganje u zdravlje i živote radnika - biće I dalje prioriteti SSSS.
Bezbedan rad predstavlja zdravu budućnost.


28. april - Dan BZR

21. april 2020.

Poštovane kolege, postere koje smo napravili zajedno sa Svetskom federacijom šumarstva, drvne industrije, i građevinarstva (BWI) možete preuzeti sa linkova ispod teksta na strani Vesti.
Bilo bi poželjno da ih okačite na vidnom mestu u vašim organizacijama. Napominjemo da je 28.april svetski dan bezbednosti i zdralja na radu. Obeležimo ga i mi u našim organizacijama i još jednom skrenimo pažnju nadležnima na važnost očuvanja zdravlja naših radnika i na borbu protiv virusa korona.
Srdačan pozdrav,
Zoran Radoman
SSŠPDS

PREUZMI Plakate:

  1. Plakat 1
  2. Plakat 2


Izveštaj sa video sastanka Grupe 10 BWI

21. april 2020.

  • Posle mesec dana od uvodjenja vanrednog stanja dolazi do posledica za radno zakonodavstvo.
  • Iako se govori o merama zastite i prevencije od virusa u praksi je situacija dosta lošija,u smislu da mnogi radnici nemaju obezbeđene maske, rukavice i dezinfekciona sredstva.
  • Do sada je 32 poslaodavca otpustilo oko 3.500radnika.
  • U J.P. je, uglavnom, doneta Odluka kojom se organizuje proces rada tokom vanrednog stanja.
  • Režimski radnici i radnici sa zdravstvenim problemima, kao i roditelji koji imaju decu mlađu od 12 godina,organizovan je rad od kuce i primaju 100% zarade, za sada.
  • Proizvodni radnici-ukoliko žele, dozvoljeno je da koriste G.O., a ostali koji rade nemaju u potunosti obezbedjenu zaštitnu opremu, pa se snalaze i koriste svoju HTZ opremu, koju inače koriste prilikom rada sa hemijskim sredstvima.
  • Koliko-toliko se vrši dezinfekcija radnog prostora. Svim organizacijama smo poslali uputstvo za korišćenje dezinfekcionih sredstava i pravila ponašanja, sa molbom da ih okače na oglasnoj tabli.
  • Posledice će tek nastupiti kada prođe opasnost od zdravstvenih problema, a tad će nastupiti ekonomski problem u smislu smanjenja radnih prava, plata i otpuštanja radnika - zakljucio je sekretar Radoman.
  • Sindikat građevinarstva Hrvatske je u samom startu poslao pisma upravama preduzeća da se moraju drzžti svih propisanih mera protiv koronavirusa i da su i zakon o radu i svi drugi radno pravni propisi na snazi, kao i da se ne umanjuju prava radnika za vreme vanrednog stanja. Sindikat se kao socijalni partner ponudio za saradnju, za dogovor i ako je potrebno nešto menjati ili smanjivati prava , da to bude u socijalnom partnerstvu i dijalogu.
  • Dijalog i partnerstvo sa državom i poslodavcima kad prođe vanredno stanje. Nista jednostrano nećemo prihvatiti - istakle su kolege iz Hrvatske.
  • U Sloveniji vlada daje svima koji ne rade 80% od prosecne plate, što iznosi 1.750 evra bruto. Oni koji rade dobiće po 200 evra od države. Država takođe otpisuje oko 24% od doprinosa koji se plaća na mesečnom nivou. Studenti dobijaju po 150 evra. Na mesečnom nivou bi država odvojila oko 3 milijarde evra.
  • U Makedoniji je vlada donela 17 ekonomskih mera. Oni koji ne rade dobiaju iznos nesto ispod minimalne zarade. Preduzeća koja ne otpuštaju radnike dobiće subvencije od Vlade. Ipak sindikat smatra da su mere vlade za pomoć privredi nedovoljne i da one iznose oko 2 % BND, dok Srbija izdvaja 11% , a Nemacka čak 34 %.
  • Svi se slažu da je za sada stanje korektno, ali je strah da, ukoliko potraje, bice velikih ekonomskih problema.


PREUZMI IZJAVU:
  1. Izjava Grupe 10


Video konferencija: Korona i BZR

13. april 2020.

Sekterar Zoran Radoman će u ime našeg sindikata učestvovati na Video konferenciji BWI - Grupa 10, Zapadni balkan, na kojoj će biti razgovarano o uticaju korona-virusa na radnike i njihovu bezbednost i zdravlje.

Drage koleginice i kolege,
Kao prvo, nadam se da ste svi dobro i zdravo da se čuvate od virusa.
Svima koji slave Uskrs zelim srećne praznike!
Imajući u vidu aktuelnu situaciju i nemogućnost da normalno funkcionišemo i obavljamo svoje zadatke molim vas da nas obaveštavate o eventualnim problemima ,kako bi mogli da zaštitimo naše članove i u uslovima vanrednog stanja.
Iskoristio bih priliku da vas zamolim da mi dostavite određene informacije ,jer me u toku sledeće nedelje i do kraja meseca očekuje važni zadaci.
U toku je priprema za održavanje virtuelnog sastanka (putem skajpa ili aplikacije zoom) Grupe 10 ,BWI –Regionalana grupa u kojoj su predstavnici sindikata iz celog regiona Zapadnog balkana( Srbija,Hrvatska,Slovenija,Makedonija,B i H ,Republika Srpska I Crna Gora),na kojem bi tema bila globalna akcija protiv ublazavanja posledica od korona virusa I obeležavanje Međunarodnog dana za zaštitu I sigurnost na radu, 28.april .Na virtuelnom sastanku predstavljaću Samostalni sindikat šumarstva I prerade drveta Srbije ,na kojem bi trebalo istaći kako se sprovode mere zastite u grani šumarstva I prerade drveta u Srbiji.
U cilju pripreme tih aktivnosti, zelim da vas zamolim da,ukoliko ste u mogućnosti ili imate potrebu da istaknete neke pojedinosti ,posaljete na mejl sledece informacije:

  • Pošaljite fotografiju radnika iz šumarstva i drvne industrije do 23. aprila. BWI će ove fotografije upotrebiti za izradu globalnog video klipa sa licima radnika iz celoga sveta.(do 23.aprila)
  • Napravite kratki jednominutni video zapis sa radnikom ili radnicom koji-a nam govore kako na njih utiče pandemija COVID-19.(do 23.aprila)
    (BWI će vaše video zapise upotrebiti za izradu globalnog videa sa radnicima iz celog sveta)
  • Izveštaj sindikalnog lidera u kojem govori o preduzimanju opštih mera za zaštitu radnika od korona virusa u svojoj organizaciji.(do 16.aprila)
  • Ako je sprovedena obuka, inspekcijski nadzor i provera, da li se poštuju i sprovode zdravstvene i sigurnosne mere kojima se sprečava širenje COVID-19 na radnim mestima , poslati kratak izveštaj.( do 16.aprila)
Informacije možete poslati na mejl,u formi izveštaja, fotografije ili video klipa.
Nadamo se da cete se odazvati ovom pozivu na akciju.Podsetiću vas da je BWI svetska Globalna sindikalna organizacija sa 38 milona članova ,čiji smo mi članovi I informacije I slike ,koje budemo dostavili biće dostupne na uvid kolegama iz celog sveta .(BWI ima članove u Severnoj I Južnoj Americi,Africi ,Aziji ,Evropi I Australiji).
Srdačan pozdrav,
Zoran Radoman
SSŠPDS

Pratite nas na našem sajtu ! www.sumarstvo.rs


Posle pandemije svet će biti još suroviji

11. april 2020.

Piše: Nebojša Katić, ekonomista

Do kada će sluđeno javno mnenje verovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ ?

  • Za razliku od prethodnih kriza koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.
  • Novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou kakav nije viđen u modernoj istoriji.
  • Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije.
  • Novca nema dovoljno samo za socijalnu davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje.
  • Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva — one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već samo dugove.
Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid-19 je dar sa neba za zapadne vladajuće političke i ekonomskestrukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.
Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, ni besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu.
Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još jednu deceniju nastave sprovođenje destruktivne ekonomske i socijalne politike.
Do krajnjih granica će se testirati izdržljivost sluđenog javnog mnjenja koje će poverovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ.
Nije slučajno da se sistematski podstiče histerija koja je svet dovela u stanje kolektivne psihoze u kojoj svaki totalitarni eksperiment može biti prihvaćen bez pobune.
Sve velike ekonomske krize, od trijumfa neoliberalizma osamdesetih godina prošlog veka do danas, imale su isti uzrok - veliki, kombinovani rast zaduženosti građana, države i privrede. U drugoj polovini 2019. visina globalnih dugova je dostigla neverovatnih 250.000 milijardi dolara i prešla je 320 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda. Obe brojke su daleko iznad nivoa koji je viđen 2008. i koji je tada izazvao krizu strašnih razmera.
Novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou kakav nije viđen u modernoj istoriji
Sistem već deceniju funkcioniše od danas do sutra - novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou kakav nije viđen u modernoj istoriji.
Stari dugovi se vraćaju samo novim zaduživanjem, ali neodrživ rast kompanijskih dugova počinje da urušava finansijski sistem.
U SAD je u septembru 2019. počela ozbiljna kriza likvidnosti i krenulo je dodatno, veliko štampanje para. Stručna javnost, međunarodne organizacije i globalni mediji su se pravili da ne vide šta se događa ... a onda je došao virus.
Za razliku od prethodnih kriza koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.
U ovom trenutku zapadne zemlje planiraju da naštampaju nekoliko hiljada milijardi dolara - za početak. Ovu ogromnu dodatnu emisiju novca niko neće dovesti u pitanje.
Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, a nema ga dovoljno za socijalnu davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje
Niko neće zapaziti kako se u krizama novac volšebno pojavljuje i da ga uvek ima kada banke i velike korporacije dopadnu nevolja.
Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije.
Nema ga dovoljno samo za socijalnu davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje. Zapadni sistemi su sjajni kada treba "proizvoditi" finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mreže, za holivudske proizvode za ispiranje mozga.
Oni posrću samo kada treba brinuti o ljudima - kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi, ili kakva druga realna dobra.
Kada pandemija prođe i prebroje se mrtvi, tada će nove, ovoga puta ekonomske žrtve, doći na red. Finansijskim intervencijama će se spasiti velike banke i korporacije, ali će svi drugi doživeti veliki šok.
Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva - one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već samo dugove. Žrtve siromaštva niko neće brojati, niti će objavljivati dnevne biltene bolesnih ili umrlih zbog siromaštva.
Nikakvi podupirači i podrške ne mogu pomoći posrnuloj privredi.
Kriza će ponovo unesrećiti male i slabe ekonomije. Kapital, koji se već povlači iz država u razvoju, povlačiće se još brže. Slabe ekonomije će biti na kolenima, jer je njihov kapacitet da pomognu svoju privredu nedovoljan. Niko neće ni primetiti da moćne zemlje koje hiljadama milijardi subvencionišu svoje kompanije, koristeći pandemiju kao pokriće, grubo narušavaju pravila globalne tržišne igre - pravila koja su upravo oni postavili.
Potom će bogate države i MMF ponuditi pomoć u vidu kredita, nabacujući već zaduženim zemljama novu dužničku omču. Za naštampanu dolarsku ili evro "hartiju" slabe države će još intenzivnije razmenjivati svoja realna dobra - robu, imovinu i resurse.
Domaći eksperti, zaljubljenici u malu državu i slobodno tržište, objašnjavaće da tu nema govora o otimačini, već da to Zapad investira svoju mukom stečenu štednju. Nesretne i nesposobne vlade će nasedati na iste stare trikove i verovaće istim savetnicima.
A građani, oni će biti srećni što su pretekli - samo neka je glava na ramenu, pa makar stomak bio i prazan. Varaju se one dobre duše koje veruju da će nas kriza nečemu naučiti i da će svet proći katarzu. Posle pandemije svet će biti još suroviji.


Kako pobediti stres u vanrednim
situacijama i sačuvati zdravlje

10. april 2020.

Prof. dr Slađana Jović
U Srbiji je uvedeno vanredno stanje kako bi se sprečilo naglo širenje virusa COVID-19 među stanovništvom. Reakcije ljudi na ovakvu situaciju mogu biti različite, i zavise u velikoj meri od individualne strukture ličnosti svakog od nas, kao i od socijalne mreže koju smo uspeli da izgradimo pre donošenja vanrednog stanja.
Ukoliko u ovim izmenjenim životnim okolnostima osećate strah i napetost umerenog intenziteta, znajte da su to sasvim razumljive, prirodne reakcije.
To su normalne reakcije na izmenjene uslove i stresne situacije kojima smo svi izloženi i ne podrazumevaju, automatski, psihičko oboljevanje.
Neprijatni i nagli događaji ugrožavaju osećanje sigurnostii remete stabilnost i predvidljivost toka naših života. Posle stresnih i traumatskih iskustava ljudi različito reaguju, u zavisnosti od psihološke strukture, odnosno tipa ličnosti. Neki postaju uplašeni, veoma uznemireni, povučeni, gube volju za bilo kakvim aktivnostima ili radom, gube apetit, dolazi do remećenja sna, pojave noćnih mora, poremećaja mišljenja i komunikacije.
Druge osobe mogu reagovati povišenom agresivnošću, neuobičajenim ponašanjem ili ispoljavanjem nepotrebne i preterane hrabrosti, čime se zapravo samo odbija suočavanje s realnošću i smanjuje mogućnost da se opasnost izbegne. Ovo je često i način ponašanja osoba koje inače imaju problem sa autoritetima, pa odbijajući da poštuju preporuke stručnjaka, imaju iluziju da su slobodni od bilo kakvog autoriteta i nametanja tuđe volje. U nekim slučajevima, osoba nastavlja da obavlja uobičajene aktivnosti i na izgled ne menja ponašanje, ponaša se ''normalno'', ali iznenada može doći do dramatičnog pražnjenja nagomilane napetosti , ili čak i do pokušaja samoubistva, kao što je to slučaj kod takozvanih maskiranih depresija.
Na skali stresnih životnih događaja, rangirajući intenzitet pojedinih stresnih situacija, ljudi svuda u svetu bez obzira na rasu, veru, naciju ili pol, na prvo mesto stavljaju smrt ili tešku bolest bliske osobe (člana porodice). Ovo su takozvani ''univerzalni stresovi''. Njihov intenzitet dejstva smo, na žalost, vrlo dobro upoznali i tokom ratnih razaranja, bombardovanja, kao i vanrednih situacija izazvanih prirodnim nepogodama koje su zadesile našu zemlju. Bilo je mnogo porodica koje su izgubile svoje članove, prijatelje i rođake, što svakako, pored straha zbog mogućnosti gubitka sopstvenog života, predstavlja izuzetno jak stresni faktor.
Život u vanrednom stanju, u izmenjenim, nekada i pogoršanim uslovima života, koji nisu uvek optimalni, može kod nekih ljudi dovesti do narušavanja psihičke ravnoteže i ubrzati ispoljavanje mnogih psihičkih i psihosomatskih bolesti. Kod produženog dejstva stresnih faktora, mnogi poremećaji prestaju da budu samo funkcionalni i mogu se manifestovati i na telesnoj ravni. To se pre svega odnosi na povišen krvni pritisak, poremećaje u radu srca, sve do angine pektoris i infarkta miokarda, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pogoršanja šećerne bolesti i mnogih drugih endokrinih bolesti.
Postoje određena pravila ponašanja koja su potvrđena u praksi i mogu nam pomoći da se efikasno suprotstavimo stresu u vanrednim uslovima. Naš najvažniji zadatak u ovoj situaciji je najpre sačuvati svoj život, psihičko i fizičko zdravlje, kako svoje, tako i nama bliskih osoba i članova porodice. Ukratko se ova pravila mogu svesti na deset tačaka:
KONTROLA STRESA U VANREDNIM STANjIMA

  1. Budite aktivni i planirajte dnevne obaveze
  2. Družite se, ostvarujte kontakte putem telefona i društvenih mreža
  3. Angažujte se fizički, vežbajte, pravilno dišite
  4. Budite oprezni prema neproverenim informacijama
  5. Pružajte i primajte ljubav
  6. Ne koristite duvan, alkohol i narkotike
  7. Sredstva za smirenje koristite samo po savetu lekara
  8. Pravilno se hranite
  9. Naučite da se opustite
  10. Mislite pozitivno, gajite nadu i optimizam.
A sada, malo opširnije o svakom pravilu.

1. Budite aktivni i planirajte dnevne obaveze.
Dobro obavljen posao na radnom mestu, ukoliko radite u ovom periodu, kao i uobičajeni dnevni, kućni poslovi, olakšavaju napetost i stvaraju zadovoljstvo postignutim rezultatima. Polazeći od pretpostavke da će i sutra biti novi dan, koji treba ispuniti korisnim aktivnostima, provedite deo vremena u planiranju sutrašnjih dnevnih obaveza. Program isplaniranih obaveza delotvorniji je od nervoznog, besciljnog ponašanja i puštanja da se umnožavaju crne misli. Proces mišljenja ''ne trpi'' vakuum. Ukoliko ne organizujemo svoj dan i ne angažujemo se razmišljanjem o poslovima koje treba obaviti, u mislima se možemo vratiti neprijatnim sadržajima, što vodi povećanju straha ili depresivnog raspoloženja. S druge strane, ako obezbedimo kontinuitet uobičajenih, svakodnevnih aktivnosti, povratićemo osećanje normalnosti i pribranosti.

2. Družite se i ostvarujte kontakte na način koji je moguć, putem telefona i društvenih mreža
Sve poteškoće se lakše podnose kada čovek ima osećaj da pripada grupi koja ga podržava, gde su osobe koje su nam drage i bliske. Veoma je važno podeliti svoje probleme sa ostalim ljudima, kroz razgovor, jer su te brige česte i u velikoj meri zajedničke ili slične. Ovakvo ponašanje je mnogo bolje nego izolovati se, biti sam i prepustiti se narastanju straha i panike. U teškim situacijama, kao što je gubitak (smrt) bliske osobe, veoma je značajna podrška grupe. U društvu osoba koje su nam veoma bliske, sebi možemo dozvoliti ispoljavanje osećanja tuge, kroz plač, razgovor o umrlom, a isto tako i kroz rituale, vezane za sahranu i pomen. Sve ovo pomaže da se gubitak "obradi", prihvati kao realnost i omogući da se, vremenom, psihički bol smanji. Nisu dobri stavovi da tuga ne treba da se iskazuje,da se sećanje potiskuje, da treba biti "jak i hrabar", jer se na taj način samo odlaže proces žaljenja i prihvatanja gubitka.
Za druženje ipak treba birati prvenstveno osobe čije nam prisustvo uliva sigurnost i osećaj prijatnosti. Treba izbegavati druženje sa osobama koje previše dramatizuju događaje i mogu negativno delovati na ostale u grupi. Njima treba dobronamerno predložiti da se obrate za stručnu pomoć, na neki od brojeva koji su dostupni javnosti.

3. Angažujte se fizički, vežbajte, pravilno dišite
Fizička aktivnost je vrlo delotvorna u smanjivanju posledica stresa, za razliku od pasivnosti, dugotrajnog sedenja i ležanja. Blagotvorno deluje gimnastika, ragibavanje, istezanje kao i aktivnosti u kući, što koristi podjednako i fizičkom i psihičkom zdravlju. Pojedina istraživanja čak potvrđuju da fizička aktivnost doprinosi i u lečenju depresivnih stanja. Ukoliko to okolnosti dozvoljavaju, pri vežbanju je dobro biti na čistom vazduhu, makar pored otvorenog prozora. Ova fizička aktivnost bi trebalo da traje bar 30-40 minuta dnevno, a bar prvih 20 minuta vežbanja u kontinuitetu, bez pauze. Napor i složenost vežbi treba postepeno povećavati iz dana u dan i ne opterećivati odjednom svoj kardio-vaskularni sistem. Osobe koje nemaju poremećaje u radu srca i krvnih sudova, ili neku drugu težu organsku bolest, mogu vežbati bez nadzora, u suprotnom je neophodan savet lekara i nadzor stručne osobe.
Ne zaboravite i na pravilno disanje! Poznato je da se termin savremeni čovek često može izjednačiti s terminom čovek otuđen od prirode, što konkretno znači da je zaboravio na pravilno disanje. Ako pažljivije posmatramo osobe oko sebe, primetićemo da većina diše površno, užurbano, često na usta i koristeći samo gornje delove pluća. Pravilno disanje sastoji se od tri, naizgled, odvojena pokreta, koja ipak treba da čine jednu celinu: iz takozvanog gornjeg, srednjeg i donjeg disanja. U pravilnom položaju kičme i ramena, pri udisaju treba prvo lagano ispuniti donji deo pluća (spolja se manifestuje isturanjem trbušnog zida), zatim srednji (širenjem rebara) i na kraju gornji deo (podizanjem grudnog koša i kjlučnih kostiju). Izdisanje treba da ide obrnutim redosledom. Istraživanja u medicine i psihologiji su pokazala da, kao što je za pojedina psihička stanja karakterističan određeni način disanja, isto tako možemo, svesno, promeniti negativno stanje u kome se nalazimo, jednostavnom promenom pogrešnog načina disanja. Pokušajte!

4. Budite oprezni prema neproverenim informacijama
Zna se da sve što je nejasno i nepoznato izaziva strah i neizvesnost. Pravovremene informacije smanjuju strah od nepoznatog i olakšavaju da se bar donekle uspostave smisao i red u ponekad haotičnim zbivanjima. Budite kritični prema neproverenim informacijama (glasinama), odnosno vestima koja se prenose ''od uva do uva''. Glasine su opasne, jer se prepričavanjem od strane uplašenih lica, dodaju nove, često netačne verzije događaja.
Proverite uvek iz kog izvora dolaze informacije , ukoliko koristite internet i društvene mreže. Često se radi o medijima koji žive od reklama, i svakim ''klikom''na njihov sajt dobijaju određeni novac, pa iz tog razloga tekstovima daju dramatične naslove, kako bi zainteresovali ljude da pristupe sajtu.
Nema potrebe ni za opsesivnim praćenjem svih novih vesti, novih brojeva koji se prezentuju po ceo dan za sve države sveta. Dovoljno je informisati se nekoliko puta na dan o najvažnijim stvarima vezano za razvoj aktuelne situacije, i o preporukama nadležnih stručnjaka sa ciljem očuvanja vašeg zdravlja.

5. Pružajte i primajte ljubav Delotvorno je pružati ljubav i pažnju članovima porodice, kolektiva, prijateljima i ljudima koji nas okružuju i dele istu sudbinu, ostavljajući mesta da i oni nama uzvrate i da prihvatimo ljubav i pažnju koju pokazuju. Emocionalna podrška je jako važna i predstavlja umirujući i stabilizirajući faktor za svakog čoveka. Mreža socijalne podrške i brige pokazala se delotvornom i u produžetku prezivljavanja posle teških bolesti, što je dokazano u medicinskim naukama. Stručnjaci uvek ističu da su emocije osnova psihičkog ali i fizičkog zdravlja. Zato je iskazivanje ljubavi, nežnosti, pažnje i poštovanja dobrodošlo uvek, a naročito u takozvanim vanrednim, teškim i stresnim situacijama. Tokom trajanja vanrednog stanja i izvestan period po njegovom završetku, trebalo bi zaboraviti na eventualne nesuglasice i nesporazume u porodici i kolektivu, i donošenje životno važnih odluka odložiti za kasniji period.

6. Ne koristite duvan, alkohol i narkotike
U vanrednim stanjima, i pod povišenim stresom neki ljudi pribegavaju, češće nego obično, ciaretama, alkoholu i narkoticima (psihoaktivnim supstancama). Na taj način čovek, bežeći od jednog probema, može doći u stanje zavisnosti od ovih sredstava, što vremenom dovodi do teških fizičkih i mentalnih oštećenja. Alkohol i narkotici svojim dejstvom na centralni nervni sistem umanjuju realno doživljavanje stvarnost, mogućnost za pravovremenu reakciju i racionalno ponašanje. Iz tog razloga, narkotike ne bi trebalo nikada koristiti, dok cigarete i alkohol u vanrednom stanju ne treba koristiti u većim količinama nego u mirnodopskim uslovima.

7. Sredstva za smirenje koristite samo po savetu lekara
Moža vam, kada budete pročitali i primenili ove savete, sredstva za smirenje neće biti ni potrebna. Ukoliko vam se čini da bez njih ne možete, obavezno se konsultujte sa lekarom u vezi s izborom lekova, dozama i načinima uzimanja lekova. Nemojte nikako uzimati sredstva za smirenje koja je lekar odredio vašem prijatelju ili rođaku, očekujući da će ona dobro delovati i na vas. Svaka osoba je individualni slučaj i konačnu odluku o korišćenju lekova za smirenje mora doneti stručnjak, psihijatar.
Deci nikako ne treba samoinicijativno davati sredstva za smirenje! Najbolji sedativ za njih je ponašanje ukućana i njihova smirenost, kao i zagrljaji, milovanje i topla reč u trenucima neizvesnosti i straha.

8. Pravilno se hranite
Potrudite se da na vašem jelovniku bude dosta povrća i voća, od toga jedan deo obavezno u sirovom stanju. Koristite, po mogućstvu crni, integralni hleb i cela zrna žitarica. Mleko i mlečni proizvodi, pečurke, proizvodi od soje i nekoliko komada jaja tokom nedelje mogu uspešno dopuniti ili čak i zameniti meso u ishrani. Ukoliko ste u mogućnosti, od mesa koristite riblje i pileće, kao i ostale vrste mesa sa manje masnoće, dok bi svinjsko meso, i mesne prerađevine pune masnoće, soli i aditiva trebalo izbegavati. Možete koristiti preparate sa vitaminima i mineralima, uz pridržavanje uputstava, biljne čajeve i med, kao i sve pčelinje proizvode, ukoliko niste alergični. Ne treba preterivati sa crnom kafom, odnosno ne piti više od dve šoljice na dan. Uneti bar litar čiste vode dnevno, a ukupni dnevni iznos vode zavisi od unosa ostalih tečnosti i svežeg voća i povrća, čiji sastav većinski čini voda. Izbegavajte rastvorene, zašećerene i gazirane napitke. Koristiti biljna, po mogućstvu hladno ceđena ulja a izbegavati preterani unos životinjskih masti. Hranu podeliti u pet obroka (tri glavna i dve užine) i jesti samo onda kada zaista osećamo glad, a ne iz navike.
Takozvani civilizovani apetit često ne znači ništa drugo, do jesti suviše mnogo i suviše brzo. Tokom obroka, skoncentrisati se samo na hranu i dobro sažvakati svaki zalogaj, što će olakšati dalje varenje hrane. Ne treba jesti dok gledamo televiziju, čitajući ili produžavajući s jelom zato što nam je dosadno ili zato što trenutno ništa zanimljivije nemamo da radimo. Takođe ne treba jesti kada smo premoreni, bolje je da se bar desetak minuta prvo odmorimo, niti kada smo ljuti, ili je nama ovladalo neko drugo neprijatno osećanje.

9. Naučite da se opustite
Voljno opuštanje mišića brzo dovodi do smanjivanja napetosti i olakšava prevazilaženje stresa. Mnogobrojni relaksacioni programi imaju za cilj da nas nauče da sami, svojom voljom, opustimo poprečno-prugaste mišiće tela, od kojih su mnogi neprekidno u stanju jake napetosti. Mišićna relaksacija ne zahteva specijalne uslove za izvođenje, pa se može primeniti gotovo u svakoj situaciji. Metode autogenog treninga i meditacije zahtevaju izolovanje od buke i drugih potencijalno uznemirujućih draži. Potpunu relaksaciju mišića prati i smireno i duboko disanje, a samim tim i naše misli postaju smirene. Mišićnu relaksaciju započinjemo prvo voljnom kontrakcijom a zatim opuštanjem pojedinačnih grupa mišića, dok na taj način ne prođemo celo telo. Recimo, započinjemo prvo stezanjem pa opuštanjem desne šake, potom prelazimo na levu šaku i tako dalje. Ukoliko ste zainteresovani za ovu tehniku, lako ćete pronaći detalje na internetu ili u stručnoj literaturi. Isto tako, važna je i masaža, kao i samomasaža, pogotovo bočnih pregibača vrata i leđa (gde se često povišena napetost i stres lokalizuju) , ili samo stopala i šaka ako je to jedino što smo u stanju da uradimo.

10 Mislite pozitivno, gajite nadu i optimizam.
Koliko god da su sadašnji događaji i okolnosti neprijatni i teški, i tome će doći kraj, i to će sigurno proći. Treba i tokom teškog životnog perioda sačuvati svoje zdravlje i životnu energiju, da bi, kada vanredno stanje prođe mogli da gradimo bolji život za sve nas. Treba negovati optimizam i ne prepuštati se negativnom, već pozitivnom životnom scenariju. Zamišljanje (vizualizacija) lepih i vedrih scena i povoljnog razvoja događaja, najčešće i u našoj realnosti dovodi do pozitivnijih ishoda i događaja.

(priređeno na bazi autorskog teksta iz časopisa Psihologija danas, 1999. godine, dr Slobodanke Bašić i dr Slađane Jović "Kako pobediti stres u ratnim i posleratnim uslovima")


Prava iz radnog odnosa
za uskršnji i prvomajski praznik

7. april 2020.

Neradni dani i prava zaposlenih za vreme odsustva, odnosno za rad na dan praznika kao i prava zaposlenih koji su na odsustvu uz naknadu iz člana 116. odnosno člana 117. Zakona o radu, a u tom periodu su i dani praznika
Prema članu 1a) i članu 2. tačka 2) i članu 4. tačka 2), Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 - dalje: Zakon) praznuju se Vaskršnji praznici (verski) počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa odnosno kao i Praznik rada (državni praznik) - 1. i 2. maja.
Neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene u 2020. godini, povodom Vaskršnjih praznika su od Velikog petka - 17. aprila zaključno sa drugim danom Vaskrsa ponedeljkom - 20. aprila, što znači da se ne radi četiri dana - petak 17. april, subota 18. april, nedelja 19. april i ponedeljak 20. april. Neradni dani u Republici Srbiji samo za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica u 2020. godini, povodom Uskršnjih praznika su počev od Velikog petka - 10. aprila zaključno sa drugim danom Vaskrsa ponedeljkom - 13. aprila, što znači da se ne radi četiri dana - petak 10. april, subota 11. april, nedelja 12. april i ponedeljak 13. april. Takođe, povodom Praznika rada, neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene su 1. i 2. maja. Praznik rada - 1. i 2. maj u 2020. godini pada u petak i subotu, tako da su neradna ta dva dana, petak 1. maj i subota 2. maj.
U dane Praznika rada i Vaskršnjih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, neradni su dani za sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost.
Međutim, državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Pravo na zaradu, predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa zaposlenog, koju zaposleni ostvaruje, prevashodno, za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Međutim, pored prava na zaradu, članom 114. stav 1. Zakona o radu (ʺSl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), utvrđeno je i pravo zaposlenog na naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, za vreme kada ne radi, odnosno za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Obzirom da je prema Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020 - dalje: Uredba) ZA VREME VANREDNOG STANjA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OMOGUĆI ZAPOSLENIMA obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i RAD KOD KUĆE), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, na ovom mestu je bitno istaći da OVI ZAPOSLENI OSTVARUJU SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADE I OBAVLjAJU POSLOVE U PROSTORIJAMA POSLODAVCA, pa samim tim, na isti način i pod istim uslovima ostvaruju I PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA ODSUSTVOVANjE SA RADA U DANE:

  • Vaskršnjih praznika koji su neradni za sve zaposlene u Republici Srbiji odnosno
  • Uskršnjih praznika koji su neradni samo za zaposlene katolike i pripadnike drugihhrišćanskih verskih zajednica, prema njihovom kalendaru.
Pravo zaposlenog na naknadu zarade za odsustvovanje povodom Vaskršnjih praznika utvrđuje se prvenstveno u zavisnosti od načina na koji je kod poslodavca raspoređeno radno vreme u toku nedelje - na pet ili šest radnih dana, kao i od činjenice da li je rad organizovan u jednoj smeni, više smena ili u turnusu.
  • Naime, kada je kod poslodavaca NEDELjNO RADNO VREME RASPOREĐENO NA PETODNEVNU RADNU NEDELjU OD PONEDELjKA DO PETKA, zaposleni koji odsustvuje sa rada u petak i ponedeljak ima pravo na naknadu zarade za te dane koji su prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani u koje dane bi radio da nisu Vaskršnji praznici. Takođe, prema pomenutom rasporedu radnog vremena subota i nedelja su dani njegovog nedeljnog odmora u koje ne bi radio i da nisu praznici, pa za te dane ne bi ostvarivao zaradu, a samim tim, ni naknadu zarade.
  • Ukoliko je kod poslodavca RASPORED NEDELjNOG RADNOG VREMENA RASPOREĐENO NA ŠEST RADNIH DANA OD PONEDELjKA DO SUBOTE zaključuje se da, zaposlenom koji odsustvuje sa rada pripada pravo na naknadu zarade za petak, subotu i ponedeljak, odnosno za te dane Vaskršnjih praznika koji su prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani u koje dane bi radio da nisu praznici i ostvario zaradu.
  • Kada se kod poslodavca RAD OBAVLjA U TURNUSU ILI JE RADNO VREME RASPOREĐENO NA DRUGAČIJI NAČIN, tako da zaposlenom dani nedeljnog odmora mogu pasti kako u subotu i nedelju, tako i u neke druge dane tokom nedelje, pa mu, u zavisnosti od rasporeda radnog vremena u toku nedelje pripada pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja u dane Vaskršnjih praznika, i to:
  1. kod petodnevne radne nedelje kada zaposleni koriste dva dana nedeljnog odmora, može se desiti
    • slučaj da oba dana nedeljnog odmora zaposlenog budu u dane Vaskršnjih praznika - u kojima zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na praznik; zatim
    • slučaj da samo jedan od oba dana nedeljnog odmora padne za vreme praznika za koji zaposleni opet nema pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na dan praznika; kao i
    • slučaj da dani nedeljnog odmora ne padaju u dane Vaskršnjih praznika već u neke druge dane tokom nedelje, kada zaposleni koji odsustvuje sa rada u dane praznika ostvaruje pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika, jer su to prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani;
  2. kod šestodnevne radne nedelje kada se koristi jedan dan nedeljnog odmora, može se desiti:
    • slučaj da dan nedeljnog odmora padne u bilo koji dan Vaskršnjih praznika, kada zaposleni za taj dan nema pravo na naknadu zarade i
    • slučaj da dan nedeljnog odmora pada u bilo koji drugi dan tokom nedelje, a ne u dane Vaskršnjih praznika, pri čemu zaposleni odsustvuje sa rada počev od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa odnosno Uskrsa, njemu pripada pravo na naknadu zarade za sva četiri dana praznika.
Kako je prema Uredbi ZA VREME VANREDNOG STANjA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OMOGUĆI ZAPOSLENIMA obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i RAD OD KUĆE), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a da OVI ZAPOSLENI OSTVARUJU SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADE I OBAVLjAJU POSLOVE U PROSTORIJAMA POSLODAVCA pa, samim tim, na isti način i pod istim uslovima ostvaruju I PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA ODSUSTVOVANjE SA RADA U DANE PRVOMAJSKIH PRAZNIKA KOJI SU NERADNI za sve zaposlene u Republici Srbiji.

Pravo na naknadu zarade za dane Uskršnjih odnosno Vaskršnjih i Prvomajskih praznika koji su neradni za zaposlene koji u istom mesecu ostvaruju naknadu zarade iz člana 116. odnosno člana 117. Zakona o radu
Prema Uredbi kojom se uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, dužnost poslodavca je da za vreme vanrednog stanja omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Međutim, ukoliko poslodavci koji nemaju mogućnosti da upute zaposlene da rade od kuće, a sa druge strane ni da organizuju rad na nešto drugačiji način uz sagledavanje svih mogućnosti i uz preduzimanje mera zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu mogu postupiti u skladu sa:
  • članom 116. Zakona o radu, koji se primenjuje za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada poslodavca, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini a uz saglasnost ministra i duže, kada zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom;
  • članom 117. Zakona o radu koji se primenjuje za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu,koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. U ovom slučaju, Zakon o radu upućuje da se visina naknade zarade utvrdi opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu i nije zakonom propisano da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
U vezi sa prethodnim, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je iznelo svoj stav u mišljenju br. 011-00-376/2018-02 od 25.5.2018. godine po kome kada se zaposleni upućuje na odsustvo zbog prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog najduže do 45 radnih dana, a u tom periodu su i praznici koji su neradni dani za te dane zaposleni ima pravo na isplatu naknade zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci i ti dani se ne računaju u gore navedeno odsustvo.
Pomenuto mišljene je dato za slučaj kada je zaposleni na plaćenom odsustvu i ostvaruje naknadu zarade iz člana 116. Zakona o radu, a u tom periodu su i Vaskršnji praznici koji su neradni dani za koje zaposleni ima pravo na isplatu naknade zarade u skladu sa članom 114. Zakona o radu. Prema našem mišljenju, analogno bi se moglo postupiti i u slučaju kada je zaposleni na odsustvu uz naknadu zarade iz člana 117. Zakona o radu, a u tom periodu su i praznici (Vaskršnji odnosno Uskršnji ili Prvomajski) koji su neradni dani za koje zaposleni, takođe, ima pravo na isplatu naknade zarade u skladu sa članom 114. Zakona o radu.


Sva prava i obaveze radnika i poslodavaca tokom vanrednog stanja

3. april 2020.

Povodom nedoumica poslodavaca i zaposlenih u vezi sa njihovim pravima i obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID–19, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objašnjava sve detalje i moguće situacije u toku vanrednog stanja (rad od kuće, visina naknada, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćenom i neplaćenom odusustvu, bolovanju…).

ORGANIZACIJA RADA OD KUĆE
Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije "plaćeno odsustvoˮ, već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).
Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci, "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

OSVRT NA POJEDINA PRAVA IZ
RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA


Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu
Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.
Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.
Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).
Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv "prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.
U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja
Članom 117. Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu (čl. 114. i 115. Zakona o radu)
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu)
Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).
Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti
Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/va_no_obave_tenje...
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Kontakt
– mejlovi: inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs – telefonski bro 0800 300 307 (besplatan poziv).


Program ekonomskih mera Vlade Srbije

2. april 2020.

Vlada Srbije objavila je Program mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih virusom korona i podršku privredi Srbije.
Osnovni cilj mera sadržanih u Programu je da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednog stanja i da se pomogne preduzećima kojima je otežano poslovanje, a pre svega preduzetnicima, mikro i malim preduzećima.
Za pomoć privredi i građanima opredeljeno je 608,3 milijarde dinara (5,1 milijarda evra), što predstavlja polovinu Budžeta Republike Srbije ili 11% BDP-a.
Pomoć će biti finansirana delom iz Budžeta i delom zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala (s tim da javni dug ne pređe 60% BDP-a).

Program čine četiri seta mera.
Prvi set mera se odnosi na plaćanje dospelih poreskih obaveza, s ciljem da se sačuva likvidnost privrednih subjekata. Država će preuzeti na sebe 161 milijardu dinara (1,3 milijarde evra).
Na spisku poreskih rasterećenja je:

  • odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja (uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama, sa početkom najranije od 2021. godine);
  • odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti svih preduzetnika.
Poslodavci koji se opredele da koriste meru pod a) mogu da koriste odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga ostavlja se mogućnost daljeg odlaganja najduže do 24 meseca, bez obaveze plaćanja kamate.
Odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu ove godine ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika.
Takođe, davaoci donacija biće oslobođeni plaćanja PDV-a.
Drugi set mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru. Njima će biti uplaćena pomoć u visini minimalne zarade za vreme vanrednog stanja.
Velikim preduzećima sledi uplata pomoći u visini 50% minimalne zarade (čiji su zaposleni poslati na prinudni odmor zbog smanjenja obima poslovanja ili potpune obustave rada).
Ovaj paket mera koštaće 97,3 milijarde dinara, i novac će biti direktno uplaćivan radnicima preko posebnog računa (za oko 900.000 radnika).
Treći set mera odnosi se na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata. Predviđa se:
  • dodela kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga – preko Fonda za razvoj;
  • postojanje garantnih šema za podršku privredi preko komercijalnih banaka, gde će garant biti država.
Jedan od načina finansiranja na koji velike kompanije mogu da računaju su korporativne obveznice. Mere sadržane u navedena tri seta mera, ne primenjuju se na privredne subjekte koji su:
  • tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja);
  • privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta 2020. godine.
Četvrti set mera odnosi se na pomoć od po 100 evra koju će dobiti svaki punoletni građanin.


Upis u evidenciju NSZ zatražilo 1.455 osoba

30. mart 2020.

Upis u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje u poslednjih pet dana, od kada radi elektronsko prijavljivanje, zatražilo je 1.455 ljudi.
To je saopštio ministar za za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević i dodao da se 1.152 ljudi prijavilo za korišćenje novčane naknade.
Pozvao je ponovo poslodavce da ne otpuštaju radnike i naveo da je uveren da će nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će država pomoći poslodavcima, većinu otpuštenih radnika vratiti na posao.
Ðorđević je u uključenju za TV Prva rekao da su mere koje je predložio Vučić stimulans za poslodavce na nastave normalno poslovanje.
Kaže da je Vučić jasno rekao da će država preuzeti deo tereta za radnike.
"To je odgovor svima šta će država da uradi. Država nikoga neće ostaviti na cedilu", rekao je Ðorđević i naglasio da će mere omogućiti i zamajac za privredu i njen oporavak kada se izađe iz krize.
Ministar je istakao da je Vučić jasno rekao da poslodavci koji su otpuštali radnike neće moći da dobijaju pomoć države.
"Vodimo evidenciju. Inspektorat rada radi redovno svoj posao, izlaze na teren na svaku primedbu. Kad se ovo završi objavićemo i registar onih koji su kršili radno pravo", poručio je ministar.
On je naveo da se u pojedinim slučajevima, pored novčane kazne, pokreću i prekršajne i krivične prijave.
Naveo je da je odlazak na neplaćeno stvar sporazuma poslodavca i radnika i precizirao da to ne može biti učinjeno bez saglasnosti zaposlenog, jer je u suprotnom reč o kršenju zakona. Upitan o organizaciji posla u Ministarstvu, Ðorđević je rekao da većina radi od kuće, da su im podeljena zaduženja, a da 30 odsto zaposlenih dolazi na posao.
Naveo je da se tako izašlo u susret onim kategorijama radnika koji su u ranjivoj grupi stanovništva.
"U privatnom sektoru to nije bilo moguće naložiti i Ministarstvo je svojom organizacijom rada dalo primer kako to može da funkcioniše", kaže Ðorđević.
Kako je rekao, Ministarstvo je osnovalo i viber zajednicu čija je ideja da građani u pravo vreme dobiju pravu informaciju o njihovim pravima u oblasti rada.
Izvor: TANJUG


Obaveštenje za predsednike sindikalnih organizacija

27. mart 2020.

Imajući u vidu aktuelnu situaciju izazvanu širenjem virusa Covid-19, a sve u cilju zaštite zaposlenih, molimo vas da insistirate na preventivnim merama za zaštitu zdravlja zaposlenih, koji obavljaju radne obaveze u vanrednom stanju i to:

  1. da se obezbede sredstva za dezinfekciju, za zaposlene(sapun, asepsol, alkohol)
  2. obezbediti sredstva za dezinfekciju radnog prostora.
  3. obezbediti zaštitne rukavice i zaštitne maske
  4. Takođe vas podsećamo da nadležne službe za zaštitu zdravlja savetuju sledece:
    • često pranje ruku sapunom u trajanju najmanje 30 sekundi
    • izbegavanje bliskih kontakata sa osobama, koje imaju povišenu temperaturu, kijaju ili kaslju,
    • izbegavanje pozdravljanja rukom, ljubljenje i držanje razdaljine od 1m
    • često provetravanje prostorije u kojima boravite
    • izbegavanje okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru.
Potrebno je da se svi zaposleni upoznaju sa ovim obaveštenjima u cilju zaštite zdravlja zaposlenih.
S poštovanjem.
Zoran Radoman
Sekretar SSŠPDS


Privrednici, strpite se još koji dan

26. mart 2020.

O merama i zvanično najkasnije naredne nedelje, na stolu u Vladi VIŠE OPCIJA
Šteta koju trpi i koju će tek pretrpeti srpska ekonomija meriće se, prema prvim procenama ekonomista, stotinama miliona evra. Privredni rast će umesto očekivana četiri odsto iznositi dva procenta. Najveći udar pretrpeće privatni sektor, i to u oblastima koje su zbog posledica korona virusa praktično stale.
U Vladu gotovo svakodnevno stižu predlozi mera - i privrednih komora i asocijacija preduzetnika i udruženja privrednika i pojedinačno velikih kompanija. Zasad je Poreska uprava zamrzla prinudnu naplatu, a NBS je donela i odluku o zamrzavanju kredita.
Nove Vladine mere treba očekivati najkasnije do kraja sledeće nedelje. U Nemanjinoj 11 vagaju kako da na najbolji mogući način iskoriste 2,5 do 4,5 milijarde evra, sa koliko su planirali da pomognu srpsku privredu.
Izvor "Blic Blznisa" kaže da su Vladi u fokusu radna mesta i da će s tim u vezi i formirati najveći broj mera.
"Cilj je sačuvati radna mesta i sprečiti otkaze. To znači da su u fokusu očuvanje delatnosti koje imaju najveće gubitke poput turizma, ugostiteljstva, putničkog saobraćaja, delatnosti koje su prakitčno stale. Opcija koja se najviše razmatra jeste upravo pomoć najugroženijima i to na sledeći način - poslodavcima se može reći ne otpuštajte ljude, dajte im bar minimalac , a mi ćemo vas tokom krize osloboditi ili uvesti olakšice na porez na zarade i doprinose", kaže naš izvor.
Jedna od ideja koja provejava jeste i da država preuzme na sebe trošak zarada zaposlenih za čijim radom neće postojati potreba tokom vanrednog stanja i u periodu od 90 dana od njegovog ukidanja. Takođe, nije isključeno ni osnivanje fonda koji bi preduzetnicima omogućio pristup povoljnim kreditima, a koje bi delimično mogla da garantuje država.
Izvor: BLIC


Ministarstvo: prava i obaveze poslodavaca
i radnika u vanrednom stanju

24. mart 2020.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.
Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.
Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.
Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.
Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".
Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.
Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.
Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Objašnjena pravila o naknadi zarade
Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.
Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).
Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.
Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.
Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.
Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.
Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.
Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).
Izvor: N1


Prava radnika u vanrednom stanju

23. mart 2020.

-Pravna služba Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazuje na prava radnika tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije.
Naglašavanje razloga uvođenja vanrednog stanja je potrebno zbog toga što uticaj razloga njegovog uvođenja u velikoj meri određuje prirodu problema koji nastaju u vezi ostvarivanja i zaštite prava radnika u takvim uslovima.
Naime, karakteristike pandemije jesu relativna dugotrajnost i izloženost svih lica bez teritorijalnog ograničenja riziku od obolevanja. Ove karakteristike pandemije zahtevaju preduzimanje mera u relativno dužem periodu koji se meri mesecima, koje obuhvataju sva lica, pri čemu su one različite po obimu i intenzitetu, zavisno od karakteristike grupe lica na koje treba da se odnose te mere.
Tako postoje mere opšteg karaktera, koje se odnose na sva lica i, posebne mere, koje se odnose samo na određen krug lica.
U skladu sa tim, na položaj zaposlenih i njihova prava utiču i opšte i posebne mere usmerene samo na njih, pri čemu postoji povezanost i međusobni uticaj ovih mera.
Primera radi, mere preduzete u oblasti saobraćaja koje se primenjuju na sva lica utiču kao posebne mere na zaposlene, koje uzvratno utiču i na opšte mere, zahtevajući određenu korekciju opštih mera. Drugim rečima, redukcija u oblasti saobraćaja utiče na prava zaposlenih u toj oblasti, što uzvratno utiče i na ostvarivanje te opšte mere. Otud je očuvanje prava zaposlenih u toj oblasti bitan uslov ostvarivanja opšte mere.
Posmatrano iz ovog ugla, ostvarivanje osnovnih prava zaposlenih u jednoj oblasti je uslov ostrvarivanja opštih ciljeva u borbi protiv pandemije. Tako se zaštita i ostvarivanje prava zaposlenih u slučaju pandemije pojavljuje kao uslov ostvarivanja ciljeva da pandemija što kraće traje i da bude što manje žrtava.
Polazeći od ovih konstatacija, valja ukazati na sledeće:

  1. Kada poslodavac ima u slučaju pandemija manje posla ili kada jeste ili kada može biti ugroženo zdravlje zaposlenih, ishod može ići u više pravaca.
    • Prvo, mora se primeniti zakonska odredba prema kojoj u slučaju da zaposleni iz razloga ugrožene bezbednosti i zdravlja na radu ne može da obavlja svoj posao, ima pravo na naknadu u visini osnovne zarade;
    • Drugo, mogućnost da se u slučaju smanjenog obima posla zaposleni upute na plaćeno odsustvo, sa naknadom zarade koja bi bila niža od osnovne zarade, moglo bi se dovesti u pitanje zbog toga što se to događa u pandemiji, kada su svi nesporno izloženi riziku od bolesti;
    • Treće, zaposleni ima pravo da radi na daljinu ili od kuće ako je to moguće zbog prirode njegovog posla, pri čemu osnovna zarada ne sme da bude manja od osnovne zarade koju bi ostvarivao da poslove obavlja u prostorijama poslodavca.
    Navedene mogućnosti pokazuju da propisi o radu sadrže odredbe koje se mogu primeniti u slučaju uvođenja vanrednog stanja kojima bi se mogli zaštiti zaposleni, ali je za ostvarivanje tog cilja neophodna aktivna odluka sindikata i socijalno odgovorna država.
  2. U slučaju uvođenja vanrednog stanja ostaju na snazi svi kolektivni ugovori. Ako poslodavac više ne bi hteo da ga primenjuje, on bi morao da ga otkaže. U slučaju otkaza kolektivnog ugovora, taj ugovor se u skladu sa zakonom primenjuje u periodu od šest meseci po otkazivanju ugovora.
  3. Zakonske odredbe o ograničenju radnog vremena ostaju na snazi, kao i odredbe o opštoj zaštiti. Odredbe o minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru, takođe, ostaju na snazi.
  4. Pravo na štrajk se redukuje tako što se podzakonskim aktima pravilo o obavezi utvrđivanja minimuma procesa rada proširuje i može proširiti na delatnosti koje nisu obuhvaćene zakonom.
Prema tome, uvođenjem vanrednog stanja nisu stavljene van snage zakonske odredbe koje omogućavaju ostvarivanje prava na rad i odgovarajuće zarade za obavljeni rad, bilo da se poslovi obavljaju u sedištu poslodavca ili van sedišta, niti one koje se tiču prekida rada zbog bitno pogoršanih uslova rada, niti su stavljeni van snage kolektivni ugovori. Na snazi su i odredbe o ograničenju radnog vremena i minimalnom dnevnom i nedeljnom odmoru.


Odložena 5. Skupština Sindikata

20. mart 2020.

- SINDIKALNIM ORGANIZACIJAMA SAMOSTALNOG SINDIKATA ŠUMARSTVA I PRERADE DRVETA SRBIJE,
- ČLANOVIMA REPUBLIČKOG ODBORA,STATUTARNOM I NADZORNOM ODBORU
- PREDSEDNICIMA ODBORA SAMOSTALNOG SINDIKATA ŠUMARSTVA I PRERADE DRVETA SRBIJE ZA PODRUČJE JEDNE ILI VIŠE OPŠTINA, OKRUGA, GRADOVA I POKRAJINE

Poštovani ,
Usled donošenja odluke o proglašenju VANREDNOG STANjA ("Službeni glasnik R.S br.29/2020 od 15.marta 2020.godine) na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o organizovanju rada za vreme vanrednog stanja i Odlukom Saveza samostalnih sindikata Srbije od 16.marta 2020.godine

OBAVEŠTAVAMO VAS

  1. Odlaže se V Skupština Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, kao i sve aktivnosti u vezi sprovođenja održavanja V Skupštine.
  2. Navedeno u tački 1. ovog obaveštenja, odlaže se dok ne bude ukinuto VANREDNO STANjE uvedeno zbog epidemije i širenja zarazne bolesti COVID-19. 0 vremenu i mestu održavanja bićete blagovremeno obavešteni.
  3. Izborni materijali biće poslati putem elektronske pošte radi razmatranja , a eventualne sugestije, predloge i primedbe možete slati na E-mail adrese Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije:

    Takođe Vas molimo da se redovno informišete preko sajta Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, koji svakodnevno ažuriramo i postavljamo potrebne informacije o radu Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije ( www.sumarstvo.rs).


    S poštovanjem,

    Za SSŠPDS
    Zoran Radoman


    Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja

    20. mart 2020.

    ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020)

    Član 1
    Ovom uredbom uređuje se poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja.

    Član 2
    Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
    Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen način rada iz stava 1. ovog člana, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.
    Rešenje iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži:

    1. trajanje radnog vremena;
    2. način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.
    Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

    Član 3
    Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad na način predviđen članom 2. ove uredbe, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to:
    • da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji,
    • omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.),
    • odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

    Član 4
    Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
    Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

    Član 5
    Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".


    Koje su obaveze poslodavaca u vanrednom stanju ?

    17. mart 2020.

    Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kojom se utvrđuje rad van prostorija i od kuće, uvodi zabranu službenih putovanja, i definiše obaveze o zaštiti zdravlјa zaposlenih koju je Vlada Srbije donela 15. marta, objavlјena je danas u Službenom glasniku.
    Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavlјanje poslova van prostorija poslodavca na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, navodi se u Uredbi.
    Kao oblici ovakvog rada navode se rad na dalјinu i rad od kuće.
    U Uredbi se navodi i da ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovakav način rada, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavlјanje poslova van prostorija poslodavca "ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvolјavaju".
    Rešenje obavezno mora sadržati trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, a poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavlјaju rad van prostorija poslodavaca.
    Poslodavci čija je delatnost takva da nije moguć ovaj način organizovanja, dužan je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to tako da, ukoliko je to moguće, ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama kako bi što manji broj zaposlenih i drugih angažovanih lica obavlјao istovremeno rad u jednoj prostoriji.
    Obaveza ovakvog poslodavca je da omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno video linkom, video pozivom ili na drugi takav način.
    Uredba obavezuje poslodavca da odloži službena putovanja u zemlјi i inostranstvu u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.
    Poslodavci su Uredbom obavezani da u cilјu osiguranja zaštite i zdravlјa zaposlenih, angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
    Za zaposlene i angažovane koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica potrebno je obezbediti dovolјne količine zaštitne opreme, navodi se u Uredbi.


    Neophodno osnivanje pokrajinskog odbora Sindikata

    13. mart 2020.

    Danas je u Pokrajinskom Veću sindikata Vojvodine održan sastanak, kojem su prisustvovali sekretar Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman, predsednik Pokrajinskog veća sindikata Vojvodine Goran Milić, sekretar Pokrajinskog veća sindikata Vojvodine Tomislav Stajić i predsednica Jedinstvene sindikalne organizacije J. P. "Vojvodina šume" Miljana Županjac.
    Učesnici su razgovarali o potrebi za konstituisanjem Pokrajinskog odbora za šumarstvo i drvnu industriju. Predsednik Milić je pozdravio ovu inicijativu i rekao je da je odavno postojala ova ideja, ali nije dolazilo do realizacije. Po njegovim rečima, sada je to realno i obećao da će na prvoj narednoj sednici Veća Vojvodine ta odluka biti verifikovana. Sekreretar Stajić je ponudio svu stručnu i tehničku pomoć da se to ostvari, tako da nam je preostalo da se zahvalimo rukovodstvu Pokrajinskog veća sindikata Vojvodine na srdačnom dočeku i konstruktivnom razgovoru. Ponuđena je i pomoć oko pristupanja sindikata Javnog preduzeća "Nacionalni park Fruška Gora", tako da je vrlo izvesno da će još jedna značajna Sindikalna organizacija pristupiti Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije.
    Na kraju su se Miljana Županjac i Zoran Radoman zahvalili domaćinima na pomoći i dogovoreno je da u narednom mandatnom periodu bude nastavljena saradnja, kako bi novi pokrajinski odbor za sumarstvo i drvnu industriju mogao da doprinese očuvanju i unapređenju prava radnika, nasih članova u Vojvodini.


    Sindikat "NP Đerdap" pristupio našem sindikatu

    12. mart 2020.

    Kako je predhodne nedelje najavljeno, danas je postignut dogovor između rukovodstva Sindikalne organizacije samostalnog sindikata JP "Nacionalni park Đerdap" i Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije. Zaposleni u ovom preduzeću postali su članovi našeg sindikata.
    Želimo im dobrodošlicu!
    Nadamo se da ćemo se u budućnosti zajedničkim snagama izboriti za što bolji položaj naših članova! Zahvaljujemo se i našem kolegi Dejanu Matijeviću, predsedniku Opštinskog veća u Majdanpeku, što je danas prisustvovao svečanom činu potpisivanja Odluke o pristupanju. U ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije sporazum je potpisao sekretar Zoran Radoman.


    Sindikat NP "Đerdap" uskoro u našim redovima

    28. februar 2020.

    U Donjem Milanovcu je 26. februara u sedištu Nacionalnog parka "Đerdap" održan sastanak rukovodstva Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, predsednika Samostalnog sindikata tog javnog preduzeća ZLATOJA NOVAKOVIĆA i direktora preduzeća LAZARA MITROVIĆA, koji je ukazao veliko poštovanje prema našem Sindikatu.
    Na početku razgovora direktor Lazar Mitrović je istakao da preduzeće posluje uspešno i na zdravim osnovima, pa je krajem prošle godine svim zaposlenima isplaćena i trinaesta plata , kao proizvod dobrog poslovanja u 2019.godini. Saradnja sa predsednikom Samostalnog sindikata je na najvišem nivou, što nam je i potvrdio i predsednika Zlatoje Novaković.,koji je istakao dobru saradnju i sa predsednikom Veća za više opština sa sedištem u Majdanpeku Dejanom Matijevićem.Time je potvrđeno da, kada postoji razumevanje socijalnih partnera, rezultati ne mogu izostati.
    Razgovaralo se o pristupanju Samostalnog sindikata NP "Đerdap" našem sindikatu. Predsednik sindikata Zlatoje Novaković je potvrdio da bi pristupanje našem sindikatu bilo prirodno, jer oni kao Javno preduzeće, koje se bavi brigom nad šumama u zaštićenom području, treba da bude članica Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije. Dogovoreno je da se verifiikacija nove članice Samostalnog sindikata obavi nakon završetka procedure pripajanja, na sednici ROS šumarstva i prerade drveta Srbije.


    Svetski dan socijalne pravde

    21. februar 2020.

    Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde.
    Prepoznato je da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi ostvarivanja mira i bezbednosti unutar i između država.
    Prepoznato je da globalizacija, povezanost tržišta i uklanjanje prepreka u kretanju investicija mogu da podstiču razvoj ekonomija i tehnologije i doprinesu poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. To je, međutim, moguće ostvariti samo ako se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u osnovu razvoja. Podsećanje na ovu nužnost na današnji dan je prvi korak u pravcu dostizanja željenog cilja.


    Naš sindikat gost časopisa "Zaštita u praksi"

    20. februar 2020.

    Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta je reprezentativni sindikat za delatnost šumarstva i prerade drveta. Osnovan je 14. avgusta 1991. godine. Svoju reprezentativnost je dokazao Rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. Član je međunarodne sindikalne asocijacije BWI od decembra 2005. godine.
    Predstavnik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije gospodin Zoran Radoman je pravi sagovornik po pitanju unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, api i po pitanju zaštite šuma od požara i zaštite životne sredine u ovoj oblasti rada. Šume su naše veliko bogatstvo i na poslovima podizanja, nege i očuvanja šuma angažovan je veliki broj ljudi. "Praksa je pokazala da u ovoj vrsti delatnosti postoji veliki broj radnih mesta koja su, prema stepenu rizika, najbliža građevinarstvu, koje je poznato po neslavnom rekordu po broju teških i najtežih povreda na radu. S druge strane, veoma smo zainteresovani kako poboljšati uslove rada i unaprediti bezbednost i zdravlje na radu svih zaposlenih na poslovima očuvanja šuma u Srbiji. Treba znati da je ukupna površina Republike Srbije pod šumama 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom" - rekao je gospodin Zoran Radoman.
    Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije deluje u sastavu Saveza sindikata Srbije. Njegovi članovi su zaposleni u šumarstvu i u drvoj industriji. Najveća članica je Srbijašume sa oko tri hiljade radnika, zatim Vojvodina šume sa 1.400 radnika, holding kompanija "Simpo" iz Vranja sa oko 2.500, Nacionalni park "Tara", ŠIK Kuršumlija itd. Očekuje se da će članstvu pristupiti i Nacionalni park "Fruška gora".
    Treba napomenuti da je u sastavu ovog sindikata bilo još dosta preduzeća drvne industrije koja su propala u onom nesrećnom procesu privatizacije i sindikat je uložio maksimalne napore da sačuva ljude i sredstva rada. Međutim, drvna industrija je doživela sudbinu mnogih drugih preduzeća, velikih i malih, koja su doživela propast u procesu privatizacije.
    Danas se sindikat zalaže za potpunu zaštitu čovekovog prava na rad i bezbedne uslove rada kako bi čovek bio zaštićen od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Zaposleni u ovoj oblasti rade na očuvanju šuma, na podizanju šuma i na komercijalnoj eksploataciji šuma putem prerade drveta.
    Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta, dok se ostali bave proizvodnjom nameštaja.
    Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih, ali i visoko obrazovanih radnika, koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.
    Tokom protekle decenije drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Mnogi strani investitori su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i u zemljama Evropske unije i veliko tržište Ruske Federacije.
    Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 kubnih metara, od čega su oko dva miliona kubnih metara proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok se oko 561.000 kubnih metara poseče u šumama u privatnom vlasništvu.
    Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka i danas je Srbija 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji je oko 300.000 kubnih metara, a 70% je bukovo drvo.
    U šumi i na šumskim čistinama raste veliki broj različitih biljaka koje poseduju određena lekovita svojstva i koje je moguće da se sakupljaju u meri i na način da se ne ugrozi njihov opstanak u prirodi. Sa razvojem industrije potreba za ovom sirovinom u kvantitativnom i kvalitativnom smislu je sve veća, a shodno tome veći su i zahtevi u kontroli porekla sirovine.
    Najveći neprijatelji šuma su požari i dobro je poznato da svaki šumski požar nanosi velike, pre svega, materijalne štete, ali su česte i teške povrede ljudi, ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta i, uopšte, ugrožavanje životne sredine. Najbolja zaštita šuma od požara je preventivna zaštita. "Preventivna zaštita šuma od požara je stalna aktivnost zaposlenih u ovoj oblasti. Naročita pažnja mora da se posveti korišćenju sredstava zaštite, jer je rad na mnogim radnim mestima sa visokim rizikom. Pored toga, mora se stalno raditi na osposobljavanju zaposlenih za bezbedan i zdrav rad"- istakao je gospodin Zoran Radoman.
    Pod preventivnom zaštitom šuma od požara se podrazumeva preduzimanje niza mera koje imaju za cilj smanjenje rizika od nastanka požara u šumi, odnosno, da spreče nastanak požara u šumi. Vrši se praćenje potencijalnih opasnih elemenata koji utiču na opasnost nastanka šumskih požara. To podrazumeva sagledavanje i klasifikaciju vegetacije i gorivog materijala u šumi, određivanje kategorije ugroženosti šuma od požara, izgradnju i održavanje protivpožarnih pruga i proseka, primena biološko-tehničkih mera zaštite, izgradnju i uređenje puteva i prilaza za vozila, izgradnju i uređenje vodozahvata i izvora vode, uklanjanje mogućih izvora paljenja, uređenje izletišta i rekreativnih centara, borbu protiv izazivača požara u šumi, izgradnju i uređenje osmatračnica, uređenje službe osmatranja i obaveštavanja, uređenje odgovarajućeg informacionog sistema, izradu planova zaštite šuma od požara i sl. U ovom režimu rada vrši se prognoza opasnosti od nastanka šumskih požara, koja je osnova svakog sistema upravljanja rizikom. Ovaj deo preventivne zaštite treba da se primenjuje na svim površinama pod šumom, kako na onim kojim gazduju javna preduzeća, tako i na privatnim šumama, gde je preventivna zaštita najslabija.
    U preventivnoj zaštiti procena rizika od nastanka šumskih požara je jedan od važnijih delova koja treba da se sastoji iz celina koje daju pokazatelje ugroženosti određene površine pod šumom. Ove celine treba da odgovore koji uticaji, koliko i na koji način utiču na ugroženost šuma od požara.
    Rad u šumi je pun neizvesnosti i skrivenih opasnosti. U narodu je odavno poznata mudrost "Vešt goru lomi, a nevešta - gora". Daleko od puteva, daleko od lekara i prve pomoći, čovek obara, prevrće i izvlači ogromna stabla, susreće se sa opasnim životinjama i insektima, a vrlo često i sa organizovanim i naoružanim šumokradicama i lovokradicama.
    Normalno, svaka seča šuma mora da bude stručno planirana i organizovana tako da se ne nanose štete šumi. Pored sanitarne seče šuma, koja je redovna i pod kontrolom stručnjaka, komercijalna seča šuma mora da bude kompenzovana pošumljavanjem novih površina u cilju zaštite zemljišta od erozije, u cilju zaštite biodiverziteta i u cilju zaštite životne sredine. Ne treba zaboraviti da su šume naše velike fabrike kiseonika. U tom smislu, veoma je važno da čuvari šuma, kao i svi čuvari koji čuvaju nacionalno bogatstvo, imaju status službenog lica.


    O ukidanju Uredbe

    12. januar 2020.

    Da li će Vlada Srbije ukinuti Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru?
    Nakon održanog sastanka između predstavnika Ministarstva prosvete i reprezentativnih sindikata još uvek nije potvrđeno kako će se realizovati najava prijema u stalni radni odnos profesora u školama "koji se ističu kvalitetnim i posvećenim radom". Dobrivoje Marjanović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika i Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija za N1 različito ocenjuju razgovore sindikata sa ministarstvom, ali se slažu da je zapošljavanje mladog obrazovnog kadra pozitivna stvar za sve u prosveti.
    Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je najavio da će "učitelji, nastavnici, profesori koji se ističu kvalitetnim i posvećenim radom, a godinama su zaposleni na određeno vreme u osnovnim i sređim školama, dobiće priliku da na konkursu budu primljeni u stalni radni odnos".
    "Mogla bi da bude dobra, ali mene brine da to ne bude još jedan dobar marketinški potez za Vladu Srbije, a možda i za neke sindikate koji su se slikali sa ministrom na pregovorima i dogovorili nešto, a uputstvo koje je stiglo u škole govori da će se nešto desiti u narednom periodu. To bi mogao da bude jedan korak ka dobrom rešenju, a kako će ono biti izvedeno, to ćemo videti", ocenio je Markov i dodao da su razgovore sa ministrom vodili predstavnici četiri reprezentativna sindikata i da su oni nešto dogovorili, ali da nakon tog dogovora postoje samo šture i nepotpune informacije.
    "U škole je stigao dopis da će nastavnici koji su zasnovali radni odnos do 1. januara 2016. godine sa 100 odsto norme moći da računaju da će se zaposliti eventualno na tim konkursima. Međutim, još ne znamo kako će biti realizovani ti konkursi, da li će ti nastavnici imati prednost na one koje dolaze sa trane, ili ne, ne znamo. Nije uopšte jednostavna organizacija da se poštuju zakone, u situaciji gde direktor ima poslednju reč, pa ćemo videti kako će to da se realizuje", rekao je Markov.
    Marjanović, koji je učestvovao pregovorima u Ministrstvu prosvete, objasnio je da je svako ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru doborodošlo.
    "Krajem godine, premijerka Brnabić je najavila ovakvu jednu mogućnost. To je plod borbe sindikata, jer prema našim podacima postoji preko 33.000 zaposlenih na određeno vreme. Iako je ministar Mali nagovestio da neće biti ukidanja Uredbe, našom aktivnošću smo doprineli da se najavljuje ukidanje uredbe. U ovakvoj situaciji, i najava je korisna. To što se desilo na sastanku, prethodi ukidanju Uredbe. Ona i dalje nije ukinuta, a nakon tog sastanka, upućeni su zahtevi školskim upravama da do 15. januara popune određene podatke. Istina je da se to odnose na kolege koje su pre Uredbe o zabrani zapošljavanja zaposleni, zato što treba voditi računa i o tome da u sistem uđe toliki broj ljudi, jer ćemo ugroziti one koje su već u sistemu", navodi Marjanović.
    Odgovarajući na pitanje na koji bi to način bili ugroženi nastavnici koji su već "u sistemu", odnosno koji su već zaposleni na neodređeno, on pojašnjava da je u narednih nekoliko godina racionalizuje broj škola, kao i broj odeljenja.
    "Konstantno imamo tehnološke viškove na kraju školske godine, tako da je ovo jedan model po kome bi se za početak u sistem uvodili mlađi ljudi, koji već rade određeno vreme. E, sad, to je bila samo najava, još uvek nemamo konkretne rezultate. Ostaje na tome da će se parcijalno pustiti konkursi, odnosno da će se prvo zaposliti oni koji su najstariji, odnosno oni koji rade na određeno pre 2015. godine, pre stupanja na snagu uredbe o zabrani zapošljavanja", istakao je Marjanović.
    Markov je dodao je nakon završenog sastanka školama poslat dopis u kome se kaže da će u narednom periodu to biti rešeno, između ostalog, i u dogovoru sa sindikatima.
    "Ono što kod mene pobuđuje određenu sumnju je to da će se ukinuti sporna uredba, a ako mi treba da slavimo samu najavu ukidanja uredbe, onda zaista ne znam gde smo. U Zakonu o budžetskom sistemu je produžena zabrana zapošljavanja do 2020. godine, tako da postoji opravdana zabrinutost da mlade kolege mogu biti zabrinute. Postoji, pored toga, zaista još dosta nejasnoća, i trebaće vreme da se to uredi", ocenjuje Markov.
    Oba sagovornika su se složila da su u nekoliko navrata, iako im je bilo obećano, bili "izigrani" od strane ministarstva, jer je stanje zaposlenih na određeno vrme veoma teško, i to se direktno odslikava na njihovu egzistenciju.
    IZVOR:N1


    Vlada neće da ukine kaznene poene

    10. decembar 2019.

    Ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju bilo bi preveliko opterećenje za državnu kasu, kažu nadležni, a ukidanjem ove odredbe PIO fond bi morao dodatno da odreši kesu za još 200 miliona dinara. Već naredne godine to bi bilo 900 miliona, dok bi 2027. iznos dostigao dve milijarde dinara.
    Na spisku Fonda u ovom trenutku nalazi se nešto više od 43.000 prevremenih penzionera. Penali za ranije napuštanje radnog mesta, međutim, nisu jednaki za sve pošto se za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju oduzima 0,34 odsto od čeka, a maksimalan odbitak može da bude 20 odsto.
    Inicijativu za ukidanje člana 70 Zakona o PIO prvi su pre dve godine podneli predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Stav države u početku je bio pozitivan, ali kako vreme odmiče, jasno je da od njihovog ukidanja nema ništa. Opravdanje koje stiže iz Ministarstva za rad je da je životni vek u Srbiji produžen i da budžet to ne može da izdrži.
    U SSSS kažu da će nastaviti da insistiraju da se kazneni poeni ukinu, jer je odredba, po njima, nekorektna, a naročito za veliki broj lјudi čije firme su propale, pa su ih novi propisi oterali u prevremenu penziju. Broj onih koji su se odlučili na ovaj korak po donošenju zakona, tvrde u SSSS, znatno je manji.
    "Mi nećemo odustati i na svakoj sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta ćemo insistirati na ukidanju ove odredbe", kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.
    "Niko nema pravo da kažnjava lјude zato što su radili 40 godina. Oni su sve te godine uplaćivali novac u PIO fond i sada je red da im se to vrati. Apsurd je da neko ko, recimo, ima 35 godina staža i 65 života sada ima veću penziju od onog ko je radio pet godina duže".
    Naš sagovornik naglašava da je pozivanje na duži životni vek besmisleno, jer niko ne može da vam garantuje koliko ćete živeti, kao i pitanje koliko će duže primati penziju oni koji su ranije napustili radno mesto, na šta se poziva zakonodavac.
    "Tačno je da kazneni poeni postoje i u zapadnim zemlјama, ali tamo su lјudi pri zasnivanju radnog odnosa znali šta ih čeka ukoliko ranije odu u penziju, pa su na vreme počeli da uplaćuju u privatne fondove. Zato ne možemo da upoređujemo", kaže Mihajlović.
    Odredba koja je uvedena u Zakon iz 2014. je gotovo identična onoj koju smo imali i u zakonu iz 1964. godine. Tada su penali bili oko četiri odsto na godišnjem nivou. Zbog društveno-političkih previranja sindikati su onda tražili ukidanje tih penala. To je, smatraju u Fiskalnom savetu, dovelo do urušavanja sistema javnih finansija.
    Izvor: Novosti


    Završna konferencija projekta
    "Prava u radu, rad na pravima"

    3. decembar 2019.

    Da mladi radnici ostanu u svojoj zemlji
    Završnom konferencijom projekta "Prava u radu, rad na pravima" spuštena je zavesa na deo saradnje 10 partnera iz šest zemalja regiona i EU od decembra 2018. godine. U tom periodu članovi konzorcijuma projekta realizovali su niz aktivnosti usmerenih na informisanje i edukaciju mladih Ijudi o radnim pravima, pojavama koje ih ugrožavaju i dostupnim mehanizmima zaštite.
    U realizaciji projekta učestvovali su predstavnici omladinskog, sindikalnog i obrazovnog sektora: Razvojni centar za mlade i Sindikat uprave Republike Srbije iz Srbije, Sindikat uprave Republike Srpske i Sindikalno edukativni centar iz Bosne i Hercegovine, Sindikat UPOZ i Koalicija SEGA iz Severne Makedonije, Sindikat uprave i pravosuđa Crne Gore i Fondacija Budva iz Crne Gore, Centar za napredne studije JIE Univerziteta u Rijeci iz Hrvatske i Jut voč (Youth Watch) iz Slovačke.
    - Projekat je vođen sa dva centralna mota. Prvi je: Ne vodi se time šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za državu. A drugi je i mnogo bitniji: Budi promena koju želiš da vidiš u svetu. To je upravo ono što mi radimo. Mi radimo na radnom okruženju po meri mladog čoveka, koji treba da doprinese boljem položaju mladih Ijudi u radnom okruženju. To je zbog toga što je samo zadovoljan radnik, dobar radnik sa boljom produktivnošću - kaže Aleksandra Knežević, koordinator projekta "Prava u radu, rad na pravima" i programska direktorka Razvojnog centra za mlade.
    Konkretni rezultati projekta ogledaju se u detaljnoj regionalnoj analizi nivoa informisanosti mladih o svojim pravima u radnom okruženju, sa čak 36 vršnjačkih edukatora obučenih za dalji prenos znanja i informacija drugim mladim Ijudima u neposrednom okruženju, održanih više od 40 radionica kojima je prisustvovalo preko 600 mladih koristeći priliku da se dodatno informiše o temama projekta, ali i da podeli sopstvena iskustva, sa 3,5 miliona Ijudi različitog uzrasta do kojih je kroz široku medijsku kampanju doprla poruka projekta.
    - Prava mladih radnika su uvek u fokusu u Republici Srpskoj. Podržavamo napore organizatora ovog skupa, koji su uložili da upoznaju mlade sa radnim pravima i mogućnostima kako bi ostali u svojoj domovini. Svedoci smo da je sa celog Zapadnog Balkana odliv mlade radne snage veliki, zato se mi u Republici srpskoj trudimo da unapredimo sve sfere, koje bi doprinele da se mladi odluče da ostanu u svojoj državi. Kao ministar pozivam da se ovakvi skupovi održe i kod nas i mi ćemo da pružimo svu pomoć kao ministarstvo - ističe ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić.
    Od posebnog značaja je nasleđe sprovedenog projekta koja se ogleda kroz 10 video spotova sa najčešćim pitanjima i odgovorima iz oblasti radnih prava mladih, dinamičnu animaciju i brošuru "Vodič kroz radna prava mladih, pojave koje ih ugrožavaju i dostupne mehanizme zaštite".
    - Republika Srbija ima uređen sistem radnog prava i čini sve da se mladi, koji definitivno nisu dovoljno upoznati sa sopstvenim radnim pravima, osposobe za to. Uočen je trend da postoji velika vremenska razlika od završetka školovanja do zasnivanja radnog odnosa, pa samim tim se trudimo da se to vreme skrati i da mladi radnici ostvare bolje uslove za rad. Ovakvi projekti puno doprinose buđenju svetsi i radnika i poslodavaca i nadamo se da ćemo i u privatnom sektoru uspeti da poboljšamo te uslove. Zato mi, kao ministarstvo, svakog petka obelodanjujemo listu poslodavaca koji zapošljavaju na crnu i tako čine nelojalnu konkurenciju onima koji poštuju zakon - poručila je državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Bojana Stanić.
    Proces i intenzivna komunikacija sa mladima pokazali su da im je ovo pitanje od izuzetnog značaja i direktnog uticaja na život, što daje dodatnu vrednost projektu koji konzorcijum realizuje uz podršku Evropske unije, kroz Erasmus+ program, KA2: Izgradnja kapaciteta u omladinskom polju/prozor za Zapadni Balkan.
    Završnoj konferenciji, na kojoj su predstavljeni rezultati projekt "Prava u radu, rad na pravima", izrađeni informativni materijal i na kojoj je održana panel diskusija "O radnim pravima mladih iz ugla...." i date smernice za dalje aktivnosti, prisustvovali su šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić i državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Bojana Stanić.
    Dodatne informacije možete pronaći na:
    http://pravauradu.org
    http://razvojnicentarzamlade.org.rs
    https://www.facebook.com/sportomdotolerancije
    https://www.youtube.com/channel/UCOV755uHnuDneTtDO9yMQEg


    Evropski Komitet žena BWI

    21. novembar 2019.

    U Kišinjevu, Moldavija, održani su, od 12. do 14. novembra 2019.godine, sastanci Evropskog Komiteta žena BWI, Evropskog Komiteta mladih BWI i Evropskog regionalnog Komiteta BWI.
    Ispred Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije, učestvovala je Aleksandra Stojković, predsednica sekcije žena.
    U okviru Evropskog Komiteta žena BWI, podneti su subregionalni izveštaji i razmotren Akcioni plan. Razmenjena su iskustva učesnica, a domaćini su govorili o situaciji žena u Moldaviji.
    Na sastanku Evropskog regionalnog Komiteta BWI, nakon usvajanja izveštaja Regionalnog komiteta žena i Regionalnog komiteta mladih, kao i izveštaja o aktivnostima u 2019. godini, održana je tematska sesija "Borba protiv klimatskih promena-izazovi u našim sektorima."


    Izveštaj sa seminara o BZR

    13. novembar 2019.

    Seminar pod nazivom LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SPASAVAJU ZIVOTE realizovan je u cetvrtak, 7.novembra, u organizaciji Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije,pod pokroviteljstvom Svetske federacije građjevinarstva i drveta(BWI).
    Na seminaru je učestvovalo dva predavaća i 25 učesnika, i to predstavnici radnika i poslodavaca zaduženi za bezbednost i zdravlje na radu, predsednici više sindikalnih organizacija, kao i nekoliko članova ROS.
    Sekretar ROS Zoran Radoman je pozdravio učesnike i zahvalio im na prisustvu. U uvodnoj reči istakao je da je na inicijativu SSSS naša država 2019.godinu proglasila godinom BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU. Statisticki gledano, radnici na građevini su najugrozeniji što se tiče POVREĐIVANJA I SMRTNOSTI NA RADU , a odmah za njima radnici u šumarstvu i drvnoj industriji. Rad u šumarstvu svrstava se u poslove VISOKOG RIZIKA SA VELIKI BROJEM POVREDA, KOJE ČESTO IMAJU FATALAN ISHOD.
    Obaranje i obrada stabala motornom testerom, kao i izvlačenje stabala predstavlja visoko rizični operaciju i to mora da se obavlja na PROPISAN NAČIN I SA ADEKVATNOM ZAŠTITNOM OPREMOM.
    Pored povreda imamo i PROFESIONALNE BOLESTI koje su PROUZROKOVANE IZLOŽENOSTI VIBRACIJI, BUCI, kao i TROVANJU HEMIJSKIM SREDSTVIMA, zatim OŠTEĆENJE DISAJNIH PUTEVA, bolesti koje nastaju ujedom insekata kao što su KRPELJI, Itd... Takođe i dizanje tereta negativno utiče na zdravlje koštanog i mišićnog sistema radnika....
    U zanimljivom predavanju gospodin Miodrag Loncović i gospođa Maja Ilic pričali su o propisima u oblasti BZR, konvencijama MOR,direktivama EU, Zakonu o BZR, pravilnicima o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu i preradi drveta, zatim uputstvima i smernicama za procenu rizika .Dat je dijagramski prikaz o smrtnim povredama na radu za period 2006-2018, pričalo se o broju prekršajih postupaka za 2017 i 2018, inspekcijskom nadzoru u oblasti BZR, radu na crno, periodičnoj proveri osposobljenosti zaposlenih za bezbednost na radu, te sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu.
    Učesnici seminara su bili zadovoljni organizacijom seminara i predavanjima, što su i potvrdili u upitniku, koji su popunili na kraju rada. Gotovo svi učesnici su dali najvišu ocenu organizaciji i predavačima.
    Namera nam je da ovim seminarima PODIGNEMO SVEST NAŠIH RADNIKA I javnosti koliko je bitno insistirati na bezbednom radu i zaštitnoj opremi i na poštovanju procedure. I DA APELUJEMO NA ONE KOJI SU NADLEŽNI DA JE BEZBEDNOST NA RADU I SMANJENJE POVREDA NA RADU od velikog značaja. Ova oblast je u vrhu naših prioriteta za naredni period i jedan od najbitnije zadataka za nas u sindikatu....


    Seminar o bezbednosti i zdravlju na radu

    4. novembar 2019.

    Poštovani,
    Imajući u vidu da je 2019. godina proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa odlukom Republickog odbora i programskim ciljevima, Sindikat radnika šumarstva i prerade drveta Srbije u saradnji sa Internacionalom građevinarstva i drveta (BWI), u okvru projekta " Bezbednost i zdravlje na radu", organizuje seminar
    "LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SPASAVAJU ŽIVOTE"
    Predviđeno je da na seminaru izlaganja imaju eksperti za bezbednost i zdravlje na radu. Posle izlaganja će biti otovrena diskusija.
    Seminar će biti održan u Beogradu, na Avali u četvrtak, 7. novembra 2019. godine, u Hotelu "1000 Ruža", General Ždanova 1, Beli Potok. (Isključenje sa auto-puta Bgd-Niš, kod Bubanj potoka).

    11.00 -11.30. Dolazak učesnika
    12.00-12.05. Uvodna reč Zorana Radomana, sekretara ROS našeg sindikata
    12.05-13.00 Izlaganje i prezentacija eksperata BZR
    13.00-13.30 Diskusija i zaključci
    13.30-14.00 Pauza za kafu i osveženje
    14.00-15.00 Izlaganje i prezentacija stručnjaka iz oblasti radnog prava
    15.00 -15.30 Diskusija i zaključci
    15.30 Ručak

    Napomena: Posle ručka predviđen je odlazak učesnika (Moguće je obezbediti i prenoćište u hotelu po potrebi).
    Pozivamo Vas da učesćem doprinesete praktičnim rešenjima i aktivnostima socijalnih partnera za bezbedno i zdravo radno mesto, a za sve dodatne informacije možete se obratiti putem telefona: 063-226-761

    S poštovanjem,
    Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije
    Sekretar Zoran Radoman


    Požari u Srbiji: Vanredna situacija u Bosilegradu i Trgovištu

    30. oktobar 2019.

    U Bosilegradu su požari na ukupnoj liniji od 15 kilometara, a zadimljeno je i u samom gradu. Kako javlja reporter N1, gori nisko rastinje i drveće na prilaznom putu mestu, kod sela Topli Dol.
    Predsednik opštine Vladimir Zaharijev rekao je za N1 da da požari gore na više lokacija i da je situacija krajnje alarmantna. Prema njegovim rečima u taj grad stižu vatrogasci iz ostalih gradova, čak i Subotice.
    U toku je sastanak sa predstavnicima Sektora za vanredne situacije. Vatra još nije ugašena ni na požarištima kod Trgovišta, Prokuplja i Vranja.
    Požari i danas gore na jugu Srbije. Vatra je na području Čestelina u blizini Vranja zahvatila 13 kvadratnih kilometara, a u opštini Trgovište je proglašena vanredna situacija zbog požara. Opština Bosilegrad je, zbog požara, proglasila vanrednu situaciju na delu teritorije, u selima Crnoštica i Dukat. Vatra gori i na Staroj planini, gde je situacija nešto bolja zbog vetra koji je počeo da duva u pravcu Bugarske. Požar na planini kod Prokuplja stavljen je pod kontrolu.
    Reporter N1 javlja da požar na Staroj planini gase vatrogasci, volonteri, ali i meštani. Gore nisko rastinje i šumoviti obronci na pet do šest kilometara od sela Topli Do, a u opštini Pirot kažu da se radi o veoma nepristupačnom terenu i da do tih mesta ne može da se dođe sa zemlje.
    Zbog toga, kažu meštani, očekuju pomoć iz vazduha. Situacija je, naglašavaju, već danas mogla da bude rešena da su poleteli helikopteri i počeli da gase požar. Za sada nije poznato kada će se to i desiti, javio je reporter N1.
    Kako je rečeno, u Pirotu nije proglašena vanredna situacija.
    Stanovnici kraja s kojima je razgovarao reporter N1 rekli su da se osećaju usamljeno u borbi, jer kako kažu, niko ne shvata koliko su te šume bitne. Smeta im što se jedino priča kako domaćinstva i objekti nisu ugroženi, ali ako izgori svo rastinje, kažu - neće imati gde da hrane svoje životinje.

    Lokalizovana jedna trećina požara
    U planinskom području blizu mesta požara u Trgovištu, požarom je zahvaćeno 500 hektara. U Trgovištu je proglašena vanredna situacija. Jedna trećina požara je trenutno lokalizovana. Požara ima i u nepristupačnim predelima Stare planine, kod Trgovišta i Prokuplja, a na planini Vidojevici, u blizini sela Vidovača, gori 150 hektara niskog rastinja i šume.
    Od nedelje traje požar na Staroj planini. Vatra gori u atarima sela Topli Do, Dojkinje, Arbinja. Dopisnica RTS-a javlja da je na većem delu terena požar pod kontrolom.

    Rusko-srpski centar spreman da pomogne u gašenju požara
    Pripadnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu spremni su da reaguju i pomognu u gašenju požara na Staroj planini, u zavisnosti od potreba i procena i shodno međudržavnom sporazumu Srbije i Rusije, rečeno je agenciji Beta u tom centru. "U stalnoj smo vezi sa Sektorom MUP-a Srbije za vanredne situacije i sva pitanja koordiniramo s njima i zajedno rešavamo", rečeno je Beti u Srpsko-ruskom humanitarnom centru.
    Marić: Na Staroj planini bolja situacija zbog vetra
    Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da je danas situacija sa požarom na Staroj planini bolja jer vetar duva u pravcu Bugarske, saopštio je MUP.
    Marić je naveo da će nakon što helikopter MUP-a obavi izviđanje, odlučiti da li je moguće požar gasiti iz vazduha.
    "Na gašenju požara angažovano je više od 200 ljudi. Očekuju se naleti helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova radi izviđanja, a pošto su uslovi danas povoljniji očekujem da će se i na Staroj planini požar gasiti iz vazduha", naveo je Marić.
    Rekao je i da narednih dana očekuje da veliki vatrogasni aviona "Iljušin 76" iz Rusije stigne u Srbiju.
    "To bi značajno rasteretilo rad ljudi na terenu s obzirom na to da je reč o avionu koji nosi 42 tone vode i može da dejstvuje na najnepristupačnijim delovima Stare planine", rekao je Marić.
    Govoreći o situaciji u Pčinjskom okrugu, Marić je naveo da su na toj teritoriji aktivna četiri požara, da nisu ugrožena naseljena mesta i da nema opasnosti po živote ljudi.
    Požar na Vidojevici pod kontrolom
    Požar koji je pre dva dana izbio na planini Vidojevici u blizini sela Vidovača, kod Prokuplja, potpuno je stavljen pod kontrolu i do kraja dana bi trebalo da bude ugašen, kažu za Južne vesti iz prokupačkog Odeljenja za vanredne situacije.
    Uglavnom je gorelo nisko rastinje i trava. Zbog lošeg terena otežano je bilo gašenje, a vatra se relativno brzo proširila. Prema procenama, izgorelo je oko 150 hektara - kažu u Odeljenju.
    Prokupački vatrogasci su od jutros na terenu i gase požar na Vidojevici, koji bi do kraja dana trebalo da bude potpuno lokalizovan, ali će se za svaki slučaj pratiti situacija i narednih dana i obilaziti ovaj teren, navodi portal.

    Do požara na Staroj planini ne može se vatrogasnim vozilima
    Na gašenju požara na Staroj planini angažovano je više od 200 ljudi, vatrogasaca-spasilaca, pripadnika Žandarmerije, radnika "Srbija šuma" i građana, a požarom nije ugroženo stanovništvo i imovina, saopštio je MUP.
    Gašenje požara otežava nepristupačan teren i velika nadmorska visina, zbog čega se do mesta gde gori šuma i rastinje ne može doći vatrogasnim vozilima.

    U Pčinjskom okrugu požari u četiri sektora
    U požarima koji su zahvatili Pčinjski okrug nema ugroženog stanovništva i objekata, a na gašenju je angažovano više od 130 vatrogasaca-spasilaca iz Vranja, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Valjeva, Sremske Mitrovice, Niša i Leskovca. Požar se gasi u četiri sektora na teritoriji Bosilegrada, Trgovišta, Surdulice i Čestelina.
    Na gašenju požara u Pčinjskom okrugu angažovana je i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, saopštio je MUP Srbije.

    Požar na planini kod Prokuplja
    Požar na planini Vidojevici kod Prokuplja, u blizini sela Vidovača, zahvatio je 150 hektara niskog rastinja i šume. Na terenu je 13 vatrogasaca iz Prokuplja koji su u noći između ponedeljka i utorka dežurali kako se vatra ne bi proširila do kuća. Kako je RTS-u rečeno u MUP Srbije, reč je o nepristupačnom terenu, a stanovništvo i objekti nisu ugroženi.
    Požar je izbio juče u ponedeljak ujutru i posle intervencije vatrogasaca je lokalizovan, ali se usled nepovoljnih vremenskih prilika ponovo razbuktao.


    Održan seminar za Sekciju mladih i Sekciju žena SSSS

    21. oktobar 2019.

    U Vrnjačkoj Banji 16. i 17.oktobra je u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije i uz podršku Panevropskog regionalnog veća MKS i švedskog programa podrške sindikatima "Union to Union" održan prvi zajednički seminar dveju sekcija SSSS. Skup su otvorili predsednik SSSS Ljubisav Orbović, koordinatorka kancelarije MKS/PERC Enisa Vranac Salimović i predsednice Sekcije mladih i Sekcije žena SSSS.
    Naš sindikat na ovom skupu predstavljale su predsednica Sekcije žena Aleksandra Stojković i predsednica Sekcije mladih Miljana Županjac.
    Gospođa Vranac Salimović navela je dobar primer SSSS u radu sa mladima, odnosno potrebu da sindikalni pokret globalno stavi akcenat na angažovanje mladih.
    Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je upoznao učesnike sa izbornim aktivnostima koje su u osnovnim sindikalnim organizacijama započete 1. oktobra, potom će se odvijati na teritoriji i u granskim sindikatima, da bi se u maju 2020. završile Kongresom SSSS. Predsednik Orbović istakao je potrebu mnogo većeg angažovanja kako žena tako i mladih i pozvao ih da se u što većem broju kandiduju u osnovnim sindikalnim organizacijama, i na drugim nivoima sindikalnog organizovanja.
    Sledeća sesija seminara je bila posvećena nasilju nad ženama. Temu nasilja na radnom mestu predstavila je predsednica Sekcije žena Radmila Obrenović kroz prezentaciju o ulozi sindikata u zaštiti radnih i socijalnih prava žena. Važan momenat u kome će sindikati dodatno moći da pruže podršku je najnovija Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 190 o sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja na radnom mestu. Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra govorila je o nasilju u porodici i pružanju podrške ženama žrtvama nasilja. Razvila se konstruktivna diskusija o mitovima i predrasudama u vezi sa nasilnicima i njihovim žrtvama.
    Predsednica Sekcije mladih Ružica Grabovac govorila je o iskustvima sa Evropske akademije za mlade sindikalne lidere i o narednim aktivnostima Sekcije mladih SSSS u 2019. i 2020. godini.
    Aleksandra Knežević iz Razvojnog centra za mlade predstavila je regionalni projekat "Prava u radu, rad na pravima" i pozvala je sindikate da razvijaju projektne kapacitete i saradnju. Nekoliko predstavnika Sekcije mladih SSSS koji su imali prilike da učestvuju u pomenutom projektu govorili su o neposrednim utiscima i znanju koje su stekli kroz učešće.
    Na seminaru je usvojena značajna inicijativa mladih i žena – da članovi Predsedništva SSSS postanu i predsednici/predsednice ovih dveju sekcija. Predlog će biti dostavljen organima Saveza na razmatranje.
    Skup je završen uspešno i u produktivnoj atmosferi, uz smernice za dalji rad, razvoj i saradnju sa partnerima.


    EKS podnosi prve prijave eksploatacije Evropskoj inspekciji

    15. oktobar 2019.

    Jedan od najdrastičnijih primera eksploatacije detaširanih radnika, koje danas predstavlјa Evropska konfederacija sindikata (EKS), jeste slučaj građevinskog radnika iz Srbije, koji je u Nemačkoj, gde je na rad poslat iz Slovenija, čekao tri godine da dobije neisplaćene zarade u iznosu od više od 8.000 evra.
    Taj i ostalih osam slučajeva EKS će radi istrage podneti novoj Evropskoj inspekciji rada, koju su osnovale evropske institucije kako bi ''obezbedile da se pravila EU o mobilnosti radnika primene na pravedan, jednostavan i efektivan način."
    Upravni odbor Evropske inspekcije rada je sastavlјen od predstavnika vlada, sindikata i poslodavačkih organizacija na nivou EU.
    Evropska inspekcija rada, čije otvaranje će sutra u Briselu najaviti predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, podržaće države članice u sprovođenju pravila zapošlјavanja EU, uklјučujući ona koja kažu da radnici koji su privremeno poslati iz jedne zemlјe EU treba da prime istu zaradu i imaju iste uslove kao i lokalni radnici.
    U susret ovom događaju, EKS i Evropska federacija radnika u građevinarstvu i šumarstvu (EFBWW) objaviće detalјe devet slučajeva koji uklјučuju zloupotrebu nad stotinama ugroženih radnika, što će biti registrovano kod Evropske inspekcije rada, kako bi se istraga sprovela što pre.
    Slučajevi, za koje je tipična široko rasprostranjena zloupotreba detaširanih radnika, karakteriše da su detaširani radnici znatno manje plaćeni od lokalnih radnika, da se regres za godišnji odmor i bolovanje ne isplaćuju, da kompanije izbegavaju uplatu doprinosa za socijalno osiguranje, kao i lažno detaširanje od strane kompanija koje ne sprovode ekonomske aktivnosti u svojoj zemlјi.
    Slučajevi se tiču radnika koji se šalјu iz Polјske, Češke, Bugarske, Slovačke i Slovenije kako bi radili u Nemačkoj, Austriji i Danskoj.
    Zamenik generalnog sekretara EKS Per Hilmerson, koji je i predstavnik sindikata u Upravnom odboru Evropske inspekcije rada, rekao je da se mnogo detaširanih radnika nalazi u situaciji da su nedovolјno plaćeni i da su im uskraćena osnovna prava, što predstavlјa negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU.
    "Sindikati su se uspešno borili za promene pravila EU kako bi obezbedili jednaku zaradu i prava za detaširane radnike, a nova Evropska inspekcija rada treba da se postara da se ta prava strogo poštuju. Trebalo bi udariti po rđavim poslodavcima koji stvaraju velike profite od socijalnog dampinga na uštrb ugroženih radnika i poverenja javnosti u slobodu kretanja", rekao je Hilmerson, pozdravivši uspostavlјanje Evropske inspekcije rada, sa kojom će EKS raditi "kako bismo obezbedili fer odnos prema radnicima."
    Politički sekretar EFBWW za građevinarstvo Verner Bulen ocenio je "tužnim to što su detaširanje i sloboda kretanja stvorili veliku industriju koja profitira od eksploatacije radnika, sa lažnim kompanijama, lažnim samozapošlјavanjem, i koja se oslanja na lokalni nedostatak znanja o sistemima uplate doprinosa za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje u drugim zemlјama". "Slučajevi koje podnosimo Evropskoj inspekciji rada su rezultat napornog rada sindikata koji teže da zaštite radnike. Ali, oni sami ne mogu da ih reše, zbog čega nam je potrebna Evropska inspekcija rada koja će ispitati kršenja i obezbediti da se pravila poštuju u svim zemlјama koje su u ovo uklјučene", rekao je Bulen.


    Danas je svetski dan dostojanstvenog rada

    7. oktobar 2019.

    Savez samostalnih sindikata Srbije, na 7. oktobar – Svetski dan dostojanstvenog rada, ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može pristojno da se živi, otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije.
    Iako se često čuje argument da privreda ne može da priušti veće plate i bolje uslove rada, potrebni troškove za te namene su kratkoročni i brzo će premašiti dugoročnu dobrobit.
    To čini Dostojanstven rad najboljim načinom borbe protiv siromaštva u svetu i kod nas.
    Ovo je razlog zašto na vladu treba izvršiti pritisak da više radi na kreiranju radnih mesta i to ne samo bilo kakvih mesta, nego Dostojanstvenog rada za sve.
    Da bi se postigao rast životnog standarda i privrede potrebno je razviti produktivno zapošljavanje. Takođe, potrebno je kreirati bolja radna mesta za žene i muškarce, a ona mogu biti bolja samo ako se unapređuju zajedno sa standardima i pravima.
    Zato Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.


    Članovima Republičkog odbora

    3. oktobar 2019.

    Na osnovu člana 62. Statuta Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije zakazujem sednicu Republičkog odbora, za koju predlažem sledeći
    Dnevni red:

    1. USVAJANjE ZAPISNIKA SA PREDHODNE SEDNICE REPUBLIČKOG ODBORA ŠUMARSTVA I PRERADE DRVETA SRBIJE;
    2. PREDLOG ODLUKE O ODRŽAVANjU IZBORA U SAMOSTALNOM SINDIKATU ŠUMARSTVA I PRERADE DRVETA SRBIJE;
    3. INFORMACIJA O NACRTU ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLjAVANjU I O UGOVORENOJ MINIMALNOJ CENI RADA;
    4. INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA U PROTEKLOM PERIODU IZMEĐU DVE SEDNICE;
    5. DONOŠENjE ODLUKE O ODRŽAVANjU SEMINARA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU U ŠUMARSTVU I DRVNOJ INDUSTRIJI
      • zaključci o promovisanju dostojanstvenog rada i bezbednosti i zdravlju na radu u šumarstvu
    6. INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA U VEZI PROJEKATA;
    7. TEKUĆA PITANjA
    Sednica će se održati u četvrtak 10. oktobra 2019. godine u 11 časova u sali SSSS na II spratu ,Trg Nikole Pašića 5
    Potrebno je da sednici obavezno prisustvujete i u slučaju sprečenosti javite na telefon: 011/32 34 697 – Republički odbor. Troškovi prevoza biće pokriveni u iznosu cene autobuske karte u oba smera.
    S poštovanjem,

    Predsednik
    Radomir Stević

    PREUZMI:
    1. Odluka o izborima
    2. Odluka o broju članova ROS
    3. Odluka o formiranju odbora na teritoriji


    I danas aktuelno

    26. septembar 2019.

    U našoj pola bureka, u britanskoj čak i kompjuter
    Politika, 28.03.2013.
    U Velikoj Britaniji se jednom godišnje menja sadržaj potrošačke korpe zbog promena kupovnih navika, dok u Srbiji to nije slučaj
    Iz potrošačke korpe u Velikoj Britaniji nedavno je izbačen šampanjac, a ubačena elektronska knjiga, odnosno jedna vrsta kompjutera. Izbrisan je domaći puter, a ubačena borovnica. Mesto u britanskoj korpi u 2013. godini našle su i topla čokolada, beli rum, "risiver" za digitalnu televiziju...
    Kako su procenili tamošnji statističari, kupovne navike su se promenile, pa je bilo neophodno izmeniti i sadržaj zvanične potrošačke korpe. I dok se inflacija u Velikoj Britaniji svakog meseca meri pomoću potrošačke korpe koja je ispunjena uobičajenom robom i uslugama koje kupuje prosečan kupac, to u Srbiji izgleda nije slučaj. Od kada je uveden koncept nove potrošačke korpe, od januara 2011. godine, u njenom sadržaju se nije promenilo ništa.
    Naime, kako je javio Bi-Bi-Si, britanski zavod za statistiku, koji prati cene oko 700 vrsta robe i usluga, listu menja jednom godišnje da bi ukazao na promene trendova.
    – Kao i prethodnih godina, tehnološka otkrića uticala su na izmene u korpi, pa su, na primer, 2012. godine tablet računari prvi put uključeni u potrošačku korpu – preneo je Bi-Bi-Si.
    I dok Britanci u svojoj korpi imaju najrazličitiju vrstu hrane (smrznuta pica i hamburgeri, gotove torte, nekoliko vrsta hleba, cerealija, sireva i kačkavalja, mlečne formule za bebe, filete ribe, losos, tunjevina...), u srpskoj korpi i dalje se nalaze samo osnovne namirnice, mnoge od njih u količinama daleko manjim od realno potrebnih jednom tročlanom domaćinstvu.
    Tako se, na primer, u zvaničnoj potrošačkoj korpi u Srbiji za mesec dana nalazi pola kilograma bureka, 200 grama meda, 200 grama čokolade, 200 grama šunke, pola kilograma slanine, a od ribe oslić i sardina. Da ne govorimo o tome da je za garderobu za jedno tročlano domaćinstvo za mesec dana predviđeno nešto više od 3.000 dinara, a za izlaske u restorane 700 dinara. A čak i ovako skromnu korpu, daleko od realnosti, koja vredi gotovo 65.000 dinara (poslednji podaci Ministarstva trgovine za januar 2013) ne pokriva prosečna zarada ni u jednom gradu u Srbiji.
    Potrošačka korpa u Srbiji se od januara 2011. godine obračunava po zvaničnoj metodologiji Evrostata (statističkog zavoda Evropske unije). U novoj metodologiji prosečno domaćinstvo definisano je kao tročlano umesto kao četvoročlano jer prema poslednjim podacima prosečna porodica u Srbiji ima 3,1 člana. U potrošačku korpu ubačeni su pojedini proizvodi kojih do tada nije bilo, poput nekoliko vrsta hleba i peciva, bureka, kukuruznog brašna, konzervisanog povrća, suvih šljiva, čajne kobasice, slanine, viršli, šunke, ali svakako u nedovoljnim količinama.
    Jasno je da britanska i srpska korpa ne mogu da se porede, a naši nadležni za sada nemaju nameru da menjaju sadržaj potrošačke korpe. To bi sasvim sigurno pokazalo da je standard u Srbiji još lošiji.
    Na pitanje "Potrošača" da li se prate navike kupaca u Srbiji i da li se planiraju izmene korpe, nadležni kažu da se prosečna potrošačka korpa pravi na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva i na uzorku od 4.400 domaćinstava.
    – Struktura potrošačke korpe urađena je na osnovu metodologije za izračunavanje potrošačkih korpi, a ona predviđa da se kao osnova za sastav potrošačke korpe uzima Anketa o potrošnji domaćinstava, koju sprovodi Republički zavod za statistiku u kvartalnoj dinamici. Sa kolegama iz zavoda pratimo rezultate ankete o potrošnji domaćinstva i kada procenimo da je došlo do značajnijih promena u strukturi potrošnje izvršićemo ažuriranje sastava potrošačkih korpi – rekli su u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine.
    O našem standardu govore i podaci o tome koliko je potrebno raditi kako bi se kupio određeni proizvod. Primera radi, prema podacima našeg ministarstva trgovine, kako bi neko ko zarađuje prosečnu platu nešto veću od 39.000 dinara kupio najjednostavniji televizor, potrebno je da radi nešto više od šest dana. Sa druge strane, Institut nemačke privrede u Kelnu saopštio je prošle godine da Nemac jednostavni televizor u boji zaradi za svega dan i po rada. Dok mi pola meseca zarađujemo za veš mašinu, Nemcu to pođe za rukom za nešto za samo 32 radna sata.


    Pobeda u Strazburu: Srbija da plati
    radnicima državnih preduzeća

    25. septembar 2019.

    Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji u dve presude da plati 2.000 evra svakom od 28 bivših zaposlenih u državnim firmama zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, kada su pred domaćim sudovima tražili zaostale zarade.
    U oba slučaja radi se o radnicima koji su u Srbiji dobili pravosnažne presude po kojima je naloženo da im se isplate zaostale zarade, a potom i presude da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, navodi se u presudama.
    U prvoj presudi Evropskog suda za ljudska prava, sudsko veće je odlučilo u korist 12 bivših radnika Fabrike reznog alata u Čačku.
    U njihovom slučaju, između 22. decembra 2014. i 4. decembra 2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu i Viši sud u Čačku utvrdili su da je njihovo pravo na suđenje u razumnom roku bilo povređeno i dodeljeno im je između 100 i 400 evra radi naknade nematerijalne štete.
    Između 12. maja 2016. i 6. jula 2017. Ustavni sud je naložio da se ovi iznosi isplate direktno od strane države i odlučio da su dodeljeni iznosi "razumni".
    Međutim, sud u Strazburu odlučio je da Srbija treba da isplati ovim radnicima po 2.000 evra, umanjeno za iznos koji im je već isplaćen, a isto je odlučila i u slučaju 16 bivših radnika državnih preduzeća Vučje, Inkol, Elektrouniverzal i Graditelj.
    Ova preduzeća otišla su u stečaj između aprila 2009. i septembra 2010. godine, navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava.
    Njihovi radnici su takođe uspešno okončali sudske postupke u Srbiji za isplatu zaostalih zarada, a većina njih je kasnije dobila pravosnažne presude da im je u prethodnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
    Privredni apelacioni sud im je dodelio između 100 i 400 evra, na šta su se oni žalili Vrhovnom kasacionom sudu, koji je žalbe odbio.
    Obe presude suda u Strazburu objavljene su u Službenom glasniku Srbije.
    Izvor: Nova ekonomija


    Minimalci u Evropi i regionu

    11. septembar 2019.

    Znamo da je Vlada Srbije predlozila da se minimalna cena rada uveca za 11,2% za 2020.godinu.To znači da ce sa sadasnjih 155,3 ,minimalna cena rada po radnom času biti 172,5dinara.To znači da će sa sadašnjih 27.022 dinara minimalac skočiti na 30.022 dinara ili oko 256 evra.
    Evo koliko su minimalne zarade u pojedinim delovima Evrope .
    Iznos zakonom propisane minimalne plate u evropskim zemljama se značajno razlikuje. Minimalac u Švajcarskoj, koja nije članica Evropske unije, iznosi 2.709 eura i gotovo je 12 puta veći od minimalca u Bugarskoj, članici EU-a, 222 eura)
    Najniži minimalci su u istočnoevropskim državama – u Moldaviji minimalna plata iznosi 105 eura, Bjelorusiji 115 eura, Ukrajini 118 eura i Rusiji 124 evra.
    U zemljama regije najniži minimalac je u Crnoj Gori – 193 evra.
    Sličan je i u Sjevernoj Makedonij – 195 evra.
    U Bosni i Hercegovini, prema zvaničnoj statistici, minimalna plata iznosi 208 eura; nešto viša je u entitetu Republika Srpska – oko 230 evra.
    U Hrvatskoj minimalna plata iznosi 405 eura, a u Sloveniji 667 eura.


    Minimalac povećan na 30.022 dinara

    11. septembar 2019.

    Socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko visine "minimalca" za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini.
    Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare, nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta, da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.
    Mali objašnjava da će tako "minimalac" mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara, što je, kako je istakao, "najveće povećanje zarade ikada u Srbiji".
    Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za pet-šest odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok su Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS "Nezavisnost" tražili da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
    Predsednik Saveza samostralnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati, nažalost, nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.
    On je podsetio na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada do 2021. godine dostigne visinu minimalne potrošačke korpe, "što je sa predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za naredne dve godine".
    Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak vlade.
    "Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara, koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne protrošačka korpu, onda bi to bio kompromis", rekao je Stojiljković.
    Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da je želja bila da se dođe do povećanja "minimalca" imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani, odnosno da se to oseti i kroz povećanje plata i penzija.
    Cilj nam je bolji standard svih građana, rekao je Đorđević i dodao da se nada da će iduće godine biti novog povećanja "minimalca", a sve u cilju da se dostigne minimalna potrošacka korpa, ali i da se prestigne.
    Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi realno povećanje minimalne cene rada bilo između šest i deset odsto.
    On, je međutim, rekao da su poslodavci dobili ipak kompenzaciju smanjenjem doprinosa za PIO fond za 0,5 odsto i povećanja za 1.000 dinara neoporezivog dela zarade.
    Procenjuje se da minimalac od oko 27.000 dinara sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.


    Pobedilo drugarstvo i fer-plej

    10. septembar 2019.

    U Vrnjačkoj Banji je, od 6-8. septembra, održana 18. po redu "Šumarijada". Kao i svake godine preko 700 učesnika takmičilo se u sportskom i proizvodnim disciplinama.
    U subotu je održana svečana večera, na kojoj su najboljim takmičarima i ekipama podeljeni pehari. Najboljim sekačima su kompanije, koje se bave proizvodnjom šumarske opreme za sečenje stabala HUSQVARNA I STIHL, podelile vredne nagrade.
    Ukupni pobednik u takmičenju sekača je bio GORAN ČAMAGIĆ iz Š.G. "Raška", a ukupni pobednik u sportskim disciplinama je Š.G. "Beograd".
    Utisci svih učesnika su, kao i svake godine, bili izuzetno lepi i pozitivni, pa je dogovoreno da se i naredne godine šumari okupe na svojim 19. po redu Sportskim igrama.


    Globalni ženski liderski sastanak

    8. septembar 2019.

    Od 2. do 4. septembra 2019. godine u Skoplju, Severna Makedonija, održan je Globalni ženski liderski sastanak BWI 2019, koji je okupio je više od 40 ženskih sindikalnih lidera iz 20 zemalja –Evrope, Afrike, Azije, Bliskog Istoka, Latinske Amerike.
    U okviru teme "Snažne žene, jaki sindikati i jako društvo", učesnice su diskutovale i delile studije slučaja: kako organizovati žene – ključno je umrežavanje i povezivanje žena radi razvoja i jačanja ženskih lidera, kampanje za jednake plate i rodnu ravnopravnost. Akcenat je stavljen na obrazovanje žena u sredinima u kojima su žene slabije obrazovane u odnosu na muškarce, kao i na regrutaciju i na održavanje članstva. U fokusu treba da budu mlade žene koje će biti ohrabrivane i edukovane . Žene treba da se osnaže i da ne dozvole da budu žrtve seksualnog nasilja. Sindikat ne sme tolerisati nasilje u poslovnom svetu.
    Generalni sekretar BWI Ambet Yuson je istakao da je borba žena povećala zastupljenost žena u sindikatima više od 30 odsto. Žene unose novine u rad sindikata. Sve više i više pobeda u sindikatima donose žene kao vođe, organizatori, pregovarači, radnice kao članice. Žene su sada u prvom planu BWI kampanje. Bez žena u sindikatima nema prave pobede.
    Skrenuta je pažnja na aktivizam – potrebno je umrežavanje na terenu, obuke i treninzi, kao i hrabrost i istrajnost i naravno zastupljenost u medijima i na društvenim mrežama. Učesnice skupa su podelile slučajeve iz svog okruženja: Španija – štrajk, Severna Makedonija- razvoj mladih, Katar- organizovanje radnica migranata , Panama- bezbednost i zdravlje na radu.
    Poseban problem u Severnoj Makedoniji je uključivanje Romkinja u društvo, najvećim delom, jer im je obrazovanje na niskom nivou, a maloletni brakovi česti.
    Ekonomsko osnaživanje žena, pristup obrazovanju, podrška ženskom preduzetništvu su važni koraci u uspostavljanju rodne ravnopravnosti.
    Neophodno je poboljšanje položaja žena u mnogim oblastima (javnom životu, odlučivanju, radu,socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti žena, posebna zaštita od nasilja).
    Neophodno je rešavanje problema niskih plata i loših uslova rada, posebno u sektorima gde dominiraju žene.
    Neophodno je raditi na promeni svesti svih činilaca društva i već u školama ukazivati da žene jednako doprinose društvu i da mogu uspešno da se bave profesijom i porodicom, kao i sindikatom.
    Uloga sindikata je da ohrabri žene da se uključe u sve tokove društva i da im se ukaže na njihova prava i na njihovu sposobnost.
    I kako sestre iz Paname kažu: "Bez borbe nema pobede"
    "Ujedinjene žene ne možete pobediti"
    AMANDLA!


    Izveštaj o poseti globalnog direktora BWI za šumarstvo

    7. septembar 2019.

    Kao sto smo najavili u poseti našem sindikatu bio je Coen Van Deer Ver, globalni direktor Svetske federacije šumarstva, drvne industrije i građevinarstva.On je pravo iz Skoplja ,gde je održan regionalni sastanak BWI došao u Vrnjačku Banju, gde je prisustvovao otvaranju Radničko sporskih igara "Srbijašuma".
    U nekoliko neformalnih sastanaka sa gostom su razmenjena je misljenja o situacijiu evropskom i svetskom šumarstvu, a upoznat je i sa radom našeg najvećeg preduzeća u oblasti šumarstva J.P. "Srbijašume". Pričalo se i o sertifikaciji u šumarstvu, prednostima i benifitima koje donosi posedovanje sertifikata. Bilo je reči i o problemima sa kojima se suočavaju srpski šumari i kako to prevazići.
    Na kraju je dogovoreno da saradnja bude nastavljena u narednom periodu i da će Van Der Ver sa svoje pozicije maksimalno pomoći, jer će nam iskustvo i znanje, koje on poseduje, biti potrebno na Evropskom putu, na kojem se Srbija i srpsko šumastvo nalaze.


    Van Der Veer u poseti našem sindikatu

    4. septembar 2019.

    U goste našem sindikatu dolazi direktor za sektor šumarstva iz BWI Coen Van Der Veer. On će u petak prisustvovati otvaranju Radničkih sportskih igara "Srbijašuma" u Vrnjackoj Banji, a potom dolazi u Beograd gde će biti obavljen razgovor sa predstavnicima "Srbijasuma" zaduženim za sertifikaciju u šumarstvu.
    Tema: socijalni standard u FSC sertifikaciji i rad na provođenju izmena i dopuna u standardu u šumarstvu a u budućnosti i lancu nadzora coc...
    Širi izveštaj o poseti Coena Van Der Veer biće postavljen na sajtu po završetku posete.


    Penali za prevremenu penziju trajno ili privremeno rešenje

    27. avgust 2019.

    Penali za prevremeno penzionisanje, prema mišlјenju sindikata, nisu zakoniti, jer oduzimaju građaninu nešto za šta je on čitav radni vek odvajao novac.
    Ipak, zakon iz 2014. omogućio je da se umanji i to što je neko zaradio. To bi, smatraju, trebalo da bude ispravlјeno ukidanjem penala posle 65. godine, što je starosna granica za odlazak u penziju.
    "Godinama ste imali dva uslova da odete u penziju - ili kada imate 40 godina straža ili kada napunite 63 godine, pa je promenom zakona došlo na 65", kaže Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
    Mihajlović kaže da do 2014. godine nije postojao termin prevremena penzija, osim invalidske, nego, dodaje, kada ste imali jedan od uslova, vi ste jednostavno odlazili u penziju.
    "Na žalost, 2014. pod pritiskom MMF-a, pretpostavlјam da bi se uštedelo u budžetu, došlo je do toga da više ne znači ništa kada napunite 40 godina radnog staža, najbitnija je starosna granica", kaže.
    Mihajlović napominje i da nije bitno koliko uplaćujete u taj fond nego koliko imate godina.
    "Razlog za to je da ćete navodno duže koristiti sredstva iz tog fonda, danas niko nikome ne može da garantuje koliko će živeti. Normalno je da ako 40 godina uplaćujete ta sredstva da ih posle toga koristite. Na žalost došlo je do penalizacije, da svi oni koji imaju manje od 65, za svaku godinu, odnosno za svaki mesec, pre nego što napune 65 imaju penalizaciju od 0,34 odsto. To ukupno na 5 godina bude oko 20 i nešto odsto. U prevodu, vi za 12 meseci gubite dve penzije. Država vam isplaćuje 10 penzija, računajte da je prosečan vek korišćenja penzije oko 10 godina, u tom periodu zbog penala ste uskraćeni za 22 penzije, odnosno skoro 2 godine korišćenja penzije", kazao je Mihajlović.
    Kaže i da se sindikati zalažu za to da penali budu dok ne napunite 65, a posle toga da budete u ravni sa drugima.
    "Ovako, doživotna penalizacija znači da ste kažnjeni do kraja života".
    Dodaje da mi imamo jednu drugačiju sliku u Srbiji.
    "Imali smo period restrukturiranja javnih preduzeća. Ljudi su odlazili i nisu mogli da biraju da li će čekati da napune 65 godina. Sad imate situaciju da je promenjen zakon i da ste odjednom došli pod udar tog zakona. Sada imate veliki broj lјudi koji imaju 40 godina staža, a nisu ispunili starosni uslov i na osnovu toga im se oduzima", izjavio je gost N1.
    Na pitanje da li bi ukidanje penala ugrozilo funkcionsanje PIO fonda, Mihajlović kaže da je prema podacima iz novembra, takvih penzionera oko 28.000, pa bi za njih ukidanje penala posle 65. godine ne bi narušilo održivost PIO fonda.
    Medjutim, u martu su na sastanku Socijalno ekonomskog savet izneli novi podatak, rekavši da je prevremeno penzionisanih 43.000, što prema mišlјenju sindikata, nije realna brojka.
    Mihajlović kaže da ta kategorija lјudi o kojoj sada pričamo nije znala, nije mogla da utiče na penale, nego je jednostavno bila prinuđena da to prihvati, pa za njih trajna penalizacija za prevremeni odlazak u penziju ne bi trebalo da bude trajna.
    "Ljudi koji su zasnivali radni odnos neposredno pre donošenja zakona, sada znaju da imaju penalizacije i mogu da se pripreme za to rešenje", kaže Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
    Izvor: N1


    Veći minimalac o trošku države

    21. avgust 2019.

    Počeli su pregovori između sindikata, poslodavaca i države o minimalnoj zaradi za narednu godinu, a prema zakonu dogovor bi trebalo da bude postignut do 15. septembra.
    Prošle godine, na predlog sindikata, koji je prihvatio ministar rada Zoran Đorđević, u naredne tri godine, dakle do 2021. godine minimalna zarada trebalo bi da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Sudeći prema odlučnosti sindikata da izguraju ovu ideju i čini se nepopustljivošću poslodavaca da ne snose taj trošak, povećanje minimalca za 40 do 45 odsto u naredne dve godine će onda morati da snosi država.
    Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, dva reprezentativna sindikata složni su u nameri da izguraju ideju o izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.
    "Prošle godine smo se oko toga dogovorili i ministar je na konferenciji za novinare javno to podržao. Da bi to dostigli, ove godine bi trebalo da se poveća minimalac za 15 do 20 odsto, na više od 30.000 dinara", ocenio je Orbović.
    Stojiljković je još precizniji i ističe da bi u septembru trebalo da se minimalac za narednu godinu poveća na 33.000-34.000 dinara što bi bila garancija da će se zacrtani cilj ispuniti.
    "Dostizanje minimalne potrošačke korpe je ostvarivanje minimuma egzistencije i prihvatljivo je samo ono što će nas dovesti do toga. Pored šest kriterijuma za određivanje minimalne zarade držimo se i još dva, činjenice da imamo masovno pražnjenje zemlje od kvalifikovanih ljudi i da je svima jasno da su plate niske. Drugo je to što ide predizborna godina, a i sam predsednik je govorio da će minimalac biti 30.000 dinara", poručio je Stojiljković uz objašnjenje da se zalažu da minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu zato što to omogućava preživljavanje porodice. On očekuje i da će poslodavci odustati od zahteva da se minimalac poveća samo za rast BDP-a jer su svesni da su plate niske, ali i zato što bi država trebalo da im kompenzuje to povećanje.
    Nebojša Atanacković koji je u Socioekonomskom savetu ispred Unije poslodavaca Srbije, upozorava da opterećivanje privrede više nego što može da izdrži nema logike i da najviše što mogu da ponude je realni rast BDP-a (procena je četiri odsto za 2020. godinu) uvećana za inflaciju (očekuje se oko dva odsto).
    "Nismo spremni na više od toga. Ako nam ministarstvo finansija kompenzuje za preko tih šest odsto nemamo ništa protiv. Može i minimalna zarada u visini minimalne korpe, ali ne preko leđa privrede. Ako razmišljate o budućnosti i visokim stopama rasta ne možete tolike troškove da im natovarite", izričit je Atanacković.
    On kaže da je pretprošle godine tadašnji ministar Vujović pristao da poveća neoporezivi deo zarade sa 11.700 na 15.000 dinara, da poslodavci prihvate povećanje minimalca. Prošle godine je ministar Siniša Mali pristao da ukine naknadu za nezaposlenost od 0,75 odsto kao nadoknadu za povećanje minimalne zarade, a "videćemo šta će biti ove godine".
    "Kada se poveća minimalna zarada skoro sve zarade se povećavaju. Ako povećam plate za 10 odsto, da li to znači da će mi sledeće godine i prihodi rasti za 10 odsto. Ne. Zato tražimo da nam se smanje porezi i doprinosi na zarade, a to će imati i pozitivan efekat da će više ljudi prijavljivati zaposlene na pun iznos zarade", poručuje Atanacković.
    Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 37.453 dinara, dok je minimalna zarada za ovu godinu 27.000 dinara. Ukoliko bi minimalna potrošačka korpa pratila inflaciju koja bi u naredne dve godine trebalo da prema projekcijama NBS iznosi oko dva do tri odsto godišnje, to znači da bi 2021. godine minimalna potrošačka korpa mogla da iznosi oko 39.500 dinara. To opet znači da bi minimalac u naredne dve godine da bi se izjednačio sa korpom trebalo da se poveća za 40 do 45 odsto. Otuda i sindikati nameravaju da traže da u narednoj godini minimalna zarada bude povećana za dvadesetak odsto, na 33.000 do 34.000 dinara, da bi uz još jedno takvo povećanje 2020. dostigli cilj. Ako uzmemo u obzir procene da u Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, država bi trebalo da u narednoj godini smanji opterećenja privredi za oko dve milijarde dinara ili oko 16 miliona evra. IZVOR: Danas


    Ko se povredi na poslu pare dobija odmah

    24. jul 2019.

    Radnici koji dožive povredu na radu više se neće "povlačiti" po sudovima kako bi naplatili štetu.
    Prema najavi resornog ministra, svi će biti osigurani, a novac će im biti isplaćen odmah. Prva TV istražuje kada će to početi da se primenjuje i kako će izgledati u praksi.
    U poslednjih 15 godina, svega 30 odsto radnika je uspelo da naplati štetu koja im je pričinjena na radu, podaci su sindikata.
    "Do sada je bila praksa da su radnici koji su pretrpeli štetu ili povredu na radnom mestu vrlo teško dolazili do osiguranja, odnosno do naplate štete koju su pretrpeli. Nažalost i oni koji su imali smrtni ishod, njihove porodice nikako nisu mogle da naplate, to je manje više završavalo na sudu", priča Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sidikata Srbije.
    Situacija u kojoj će poslodavci morati da osiguraju sve svoje radnike kod osiguravajućih kuća koje bi im odmah isplatile naknade je pomak i nešto što bi moglo da smanji ovako lošu statistiku, smatraju sindikalci. Ipak, upravo deo sa osiguravajućim kućama za njih je - sporan.
    "Mi smo više za to da se formira jedan poseban fond u kome bi poslodavci uplaćivali novac za, koje bi imali za svrhu osiguranje od posledica nesrećnih slučajeva da bi to bilo mnogo bolјe kontrolisana sredstva, da tu radnici ne bi imali problem da tu štetu naplate ili da njihove porodice naplate štetu", navodi Mihajlović.
    S obzirom da od Ministarstva nisu dobili zvaničan dopis na ovu temu u Uniji poslodavaca kažu da komentar ne mogu da daju. Ipak, njihov počasni predsednik ga ima, a to je da je ideja dobra. Ipak i on ima jednu zamerku:
    "To spada u još jedan novi namet, odnosno to će da svakako da poskupi poslovanje privrednika. Poslodavcima to sigurno, onima koji već nisu to sami preduzeli pa osigurali svoje zaposlene neće lako pasti zato što će to da im dalјe oteža poslovanje u smislu većih finansijskih izdataka", objašnjava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.
    Zakon kojim bi se sve ovo uredilo, trebalo bi da bude donet na jesen. Da li će se to i desiti, kao i kako će se tačno sve sprovoditi u praksi, pitanja su koja smo hteli da postavimo i Ministarstvu rada, međutim na zahtev za sagovornika, Prva TV odgovor - nije dobila.
    Izvor: B92, Prva TV


    MKS u kampanji za povećanje minimalnih zarada

    16. jul 2019.

    Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) pozvala je nacionalne sindikate u Istočnoj Evropi da podrže kampanju ove organizacije za povećanje minimalnih zarada.
    To povećanje, kao i jačanje socijalne zaštite, pomoglo bi da se obezbedi dostojanstven život za radnike i njihove porodice i podržalo održiv i inkluzivni razvoj regiona, rečeno je danas na međunarodnom forumu o minimalnim zaradama, koji se u organizaciji MKS-a održava u Beogradu.
    Generalni sekretar MKS-a Šaron Barou rekla je da su, uprkos globalnom ekonomskom rastu, zarade stagnirale tokom proteklih decenija i nisu išle u korak s rastućom produktivnošću.
    "Ekonomski rast se nije pretočio u prilike za dostojanstven rad, nejednakost je velika i raste, a nedostatak prilika za dostojanstven rad i visok nivo siromaštva imaju katastrofalne društvene, političke i ekonomske posledice", ukazala je ona.
    Prema njenim rečima, milioni radnika širom sveta ne zarađuju dovoljno za dostojanstven život, a neadekvnatni sistemi socijalne zaštite pogoršavaju ionako visoke nivoe nejednakosti i siromaštva.
    I Istočna Evropa je doživela relativno postojan ekonomski rast, pa se bruto domaći proizvod skoro učetvorostručio od 2000. godine. Taj rast se, međutim, ne raspodeljuje pravično među stanovništvom, što je dovelo do znatnog porasta nejednoakosti prihoda. To je doprinelo tome da veliki broj ljudi živi na ivici siromaštva, kao i da mnogi, posebno mladi i obrazovni ljudi, odlaze da rade u inostranstvo, što vodi i do smanjenja raspoloživih veština u tim zemljama.
    Izvršni sekretar Pan- evropskog regionalnog veća (PERV) Anton Lepik rekao je da je neophodno obezbediti kolektivno pregovaranje u regionu, kako bi se obezbedio adekvatan posao, dostojanstvene zarade i kvalitetne javne usluge.
    Mada sve zemlje u regionu imaju minimalne zarade, one su veoma niske i neadekvatne u pogledu omogućavanja radnicima i njihovim porodicama da imaju dstojanstven život. Pored toga, sindikati su često na meti napada, pa je ugroženo i kolektivno pregovaranje.
    Član Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Milan Grujić ukazao je na nikada težu situaciju u Srbiji, posebno nakon tranzicionog perioda, u kojoj je najveći deo radno sposobnog stanovništva na granici siromaštva i biološkog opstanka.
    Socijalni partneri u Srbiji, prema rečima izvršne sekretarke UGS Nezavisnost Čedanke Andrić, za mesec dana počinju pregovore oko nove minimalne zarade, koja sada iznosi 229 evra.
    Na Socijalno ekonomskom savetu Srbije je prošle godine postignut konsenus da se u naredne tri godine izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa. To znači da je cilj sindikata da 2021. godine minimalna zarada bude 315 evra, koliko sada iznosi minimalna potrošačka korpa, rekla je ona.
    Na skupu, koji se završava sutra, učestvuju sindikati iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Ukrajine i Srbije.


    Prosečne zarade u Srbiji po zaposlenom u šumarstvu i drvnoj industriji - april 2019.

    11. jul 2019.

    Izvor Republički zavod za statitistiku
    Prosečna bruto zarada za april 2019. u šumarstvu iznosila je 69.227 dinara ,odnosno ,bez poreza i doprinosa 49.948 dinara.
    Za drvnu industriju prosečna bruto zarada iznosila je:

    1. Prerada drveta i proizvodi od drveta ,osim nameštaja- Bruro:45.457 dinara , Neto:33.235 dinara
    2. Proizvodnja nameštaja : Bruto:54.030 dinara Neto: 39.378 dinara
    Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2019. godine iznosila je 75.441 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 54.645 dinara.
    Rast bruto zarada u periodu januar–april 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,7% nominalno, odnosno 6,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,9% nominalno i za 7,1% realno.
    U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za april 2019. godine nominalno je veća za 11,1%, a realno za 7,8%, dok je prosečna neto zarada veća za 11,3% nominalno, odnosno za 8,0% realno.
    Medijalna neto zarada za april 2019. godine iznosila je 41 773 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
    Zaradu čine:
    1. zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
    2. naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).
    Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.


    Sindikalci traže minimalac najmanje 31.000

    9. jul 2019.

    Konkretni razgovori članova Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne cene rada najverovatnije će početi u drugoj polovini avgusta, jer je ministar finansija Siniša Mali najavio povećanje minimalca u septembru.
    I dok se svi učesnici socijalnog dijaloga slažu u tome da je nephodno njeno povećanje, sindikati su izneli i konkretne brojke te očekuju da ona sa 27.000 skoči na bar 31.000 dinara.
    Iako se zvanični razgovori o minimalcu još uvek ne vode, računica sindikata pokazuje da bi bilo realno očekivati da minimalna cena rada bude na nivou od 85 ili 90 odsto minimalne potrošačke korpe, odnosno između 31.000 i 32.000 dinara.
    U Uniji poslodavaca kažu da teba povećati minimalac, ali ne preciziraju za koliko, a što se tiče stava Vlade Srbije, ministar finansija Siniša Mali nedavno je rekao da bi na jesen trebalo očekivati značajno povećanje.
    Sekretar Veća Saveza Samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović očekuje da će se krajem avgusta ili početkom septembra konkretnije razgovarati o tome budući da će se nova cena rada primenjivati od iduće godine.
    "Naš zahtev je da ona bude na nivou od 85 ili 90 odsto mimalne potrošačke korpe budući da se u proteklom periodu dosta govorilo o tome da bi ona trebalo da dostigne njen nivo. To bi bilo oko 31. 000 i 32.000 dinara", rekao je Mihajlović i dodao da su to dve dve varijante na kojima će insistirati kad bude razgovora oko minimalne zarade.
    Mihajlović smatra da je to realno i da sindikati nisu postavili nerealna očekivanja.
    "Nadam se da će se naći rešenje koje će zadovolјiti i jednu drugu stranu", kaže Mihajlović.
    Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić očekuje da će se i dogovor socijalnih partnera o visini minimalne zarade u 2020. godini postići u septembru.
    "Interes svakog poslodavca su zadovolјni radnici i nema dileme oko toga da bi minimalnu zaradu trebalo povećati", rekao je Nenezić, ali nije precizirao kakav stav će predstavnici Unije poslodavaca izneti u pogledu visine povećanja.
    Ukoliko se dogovor ne postigne na nivou SES-a u septembru, minimalnu cenu rada za iduću godinu doneće Vlada Srbije.
    Od 2010. godine minimalac je povećan sedam puta. Za ovu godinu povećan je za 10 odsto, a u 2017. godini za šest odsto.
    "Ne treba tražiti nešto nerazumno, ali ono sto je važno je da sindikati, poslodavci ali i vlada Srbije dele isti stav - da minimalna cena rada treba da se poveća", rekao je Nenezić. U Uniji poslodavaca ranije su rekli da bi u ovom trenutku realno bilo povećanje minimalca do šest procenata.
    Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara što je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla skoro 37.000 dinara.
    Izvor: Dnevnik


    Zašto spisak zaposlenih više nije validan dokument

    26. jun 2019.

    Pretplatne karte za prevoz do posla i nazad će kao i do sada zaposleni sami kupovati ako žele. Firme su dužne da im novac mesečno uplaćuju u te svrhe, a oni mogu da ga upotrebe i za neki drugi alternativni prevoz.
    Ministarstvo finansija, međutim, smatra da su naknade nedokumentovan rashod preduzeća koji se ne priznaje u poreske svrhe i da zaposleni nemaju, kao do sada, pravo na poresko oslobađanje ukoliko nemaju verodostojnu ispravu kao što je fiskalni račun da su zaista kupovali karte, a po poslednjem predlogu i spisak zaposlenih.
    Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Ministarstvo finansija dalo je ovo mišlјenje, koje su predstavnici sindikata odbili i tražili da se ova oblast reguliše na drugačiji način, odnosno kao i ranijih godina.
    Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da niko ne može da uslovlјava zaposlene čime će ići na posao niti oni treba da pravdaju troškove.
    Na ovaj način se, kaže on, favorizuje monopol jednog prevoznika, a ipak, ne dešava se sve samo u Beogradu.
    "Primera radi, u Kragujevcu javni prevoz radi do 20 časova, pa zaposleni koji rade drugu smenu ne mogu da ga koriste", kaže Vuković.
    "To znači da moraju da koriste alternativne prevoze. Predlog da se prilažu fiskalni računi o drugačijem prevozu je besmislen, to je ogromna papirologija, a zašto bi vas, recimo, neko i uslovlјavao da sipate benzin odjednom za 3.200 dinara, koliko je cena mesečne markice u Beogradu".
    Ovu praksu da radnici dobijaju samo pretplatne karte, a ne novac, uvela je krajem prošle godine gradska vlast u Beogradu. Tada je u zvaničnom dokumentu koji je dostavlјen beogradskim opštinama, preporučeno da se zaposlenima isklјučivo daju "busplus" karte za prevoz i da će oni koji ne budu postupali po navedenoj preporuci biti sankcionisani, tj. neće moći da povlače sredstva iz budžeta kapitalnih investicija i neće se razmatrati njihovi predlozi za produženje linija javnog gradskog prevoza.
    Član 118 Zakona o radu, međutim, propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Svako drugo odstupanje bi bilo moguće samo uz saglasnost zaposlenog.
    To znači da posebni kolektivni ugovori ili drugi opšti akti ne bi trebalo da sadrže odredbe koje uskraćuju mogućnost izbora. Kada je to moguće, uvek je poželјno i najjednostavnije obezbediti prevoz za dolazak i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom u gotovom novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
    Nadležni u Beogradu, takođe, tvrde da se 70 odsto građana prestonice švercuje ili drži pojedinačnu kartu dok ne naiđe kontrolor. Prošle godine u Beogradu je bilo oko 717.000 zaposlenih, a svega 114.000 prodatih pretplatnih karata, pa su dotacije iz budžeta gradskim prevoznicima ogromne. Međutim, takva situacija je gotovo nemoguća u gradovima širom Srbije.
    Izvor: Novosti


    Kako se izboriti za radnička prava

    13. jun 2019.

    " Kako se izboriti za radnička prava" tema je skupa održanog 7. i 8.juna u Subotici u organizaciji udruženja građana " Zrenjaninski socijalni forum". Na skupu su učestvovali udrženja građana "Solidarnost" Subotica, članovi Saveza samostalnih sindikata iz Kragujevca, Jagodine, Vršca, Niša, Kruševca, Novog Sada i član UGS "Nezavisnost" Beograd.
    Na početku skupa prikazan je dokumentarni film " Rekorderi" o radničkom štrajku dugom 4 godine, nakon čega je usledila diskusija oko radničkih prava i njihovih kršenja i kako se izboriti za što veća prava.
    Najveća kršenja prava radnika se ogledaju u niskim zaradama koje ne mogu da obezbede radnicima dostojanstven život, problem plaćanja prekovremenog rada, rada u dane nedeljnog odmora, niska zaštita na radu, agencijsko zapošljavanje a zaposleni su u strahu od mogućih dodatnih problema ukoliko bi se obratili nadležnim institucijama.
    Država je na strani investitora a ne radnika i zato mi kao članovi sindikata i udruženja građana možemo i moramo to da promenimo ,svojim delovanjem i obaveznom edukacijom mladih, o tome šta sindikat jeste i šta bi mogao da bude, ukoliko se probude solidarnost i predlože rešenja koja mogu biti efikasnija u borbi za bolje uslove rada i veća prava svih radnika zajednički je zaključak učesnika skupa.
    Miljana Županjac, Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta- Sekcija mladih


    Istorijski kongres EKS

    7. jun 2019.

    14. Kongres Evropske konfederacije sindikata, koji je održan od 21. do 24. maja u Beču sa oko 1.000 sindikalaca iz cele Evropske unije, zemalja kandidata za članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru i EU, bio je značajan kongres za sindikat pokret. Bila je to dobra prilika za plodne debate o novim oblicima zapošljavanja, ulozi mladih u sindikalnom pokretu, o budućnosti rada. Sa sindikalnim predstavnikom iz kelnskog Foodora zapažena debata je vođena o klimatskim promenama. Debatu su obogatili ugledni gosti, među njima Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju.
    Štiglic se založio za bolju ravnotežu između oporezivanje kapitala i rad, kao i za alternativne mere u BDP u korist integracije socijalno-ekoloških indikatora. U dokumentima Kongresa je ostalo zabeleženo njegovo zapažanje da je "danas nezaposlenost mladih veći problem od inflacije".
    Posebna pažnja je posvećena ravnopravnosti polova, pa ne čudi što je na ovam ETUC kongresu učestvovao jednak broj muškaraca i žena delegata. ETUC je ponovio zahtev za praćenje evropske akcije Stub inicijative socijalnih prava i razmatranje mogućnosit obnavljanja društvenog ugovora za Evropu. Svi zahtevi i obećanja ETUC ukomponovani su u Manifestu, koji je usvojen na kongresu. Na marginama Kongresa ETUC organizovao nekoliko interaktivnih dešavanja: demokratija na radnom mestu; trenutak tranzicije; predviđanja za sindikate, a predstavljena je ideja za dve knjige - budućnost Evrope i trilogija o kolektivnom pregovaranju u Evropi. Pored toga, Brajan Bercusson, dobitnik nagrade Piter Pecinovski za 2019. predstavio je svoju doktorsku tezu o problematičnom odnosu evropske ekonomske politike i osnovnih socijalnih prava. Na vidljivo postavljenom i dobro posećenom ETUCE štandu, delegati i gosti Kongresa mogli su da dobiju informacije o našem radu i preuzmu kopije mnogih nedavnih publikacija sa platforme za ekonomiju o angažovanju mladih radnika, članstvu u sindikatu i boljim regulativama. Oni su, takođe, mogli da okušaju sreću na ETUCE kvizu, koji je razvilo odeljenje za obrazovanje, ali i dobiti odgovore na sva pitanja o radu saveta. Bilo je uživanje posetiti izložbu istorijskih sindikalnih plakata "Bread and Roses".
    Jedan od najvažnijih događaja na ETUCE štandu bilo je potpisivanje nove knjige profesora Joseph Stiglitz "Ljudi, moć i profit". Drugi štand koji je privukao veliki broj posetilaca, odmah u blizini već pomenutog, a napravljen u koorganizaciji ETUCE i "Hans Bockler" fondacije,bila je vitrina za istraživanje sindikata u vezi istraživačkim institutima članovima TURIi mreže.
    Filip POCHET, generalni direktor ETUCE


    Nove rasprave o penalima za prevremeno penzionisanje

    6. jun 2019.

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije i dalјe vruć krompir nazvan "penali za prevremeno penzionisanje" prebacuju jedni na druge. Tako je bilo i prilikom poslednjeg sastanka predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i ove finansijske institucije.
    Predstavnici MMF-a spremni su da razgovaraju o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje. Potrebno je dati im argumentovani odgovor odakle bi se obezbedio novac kako bi penzionerima posle 65 godine starosti počela da se isplaćuje puna penzija, a ne umanjena za ove penale. I što je najvažnije nisu kategorički protiv ove ideje iza koje stoji Socijalno-ekonomski savet, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
    "Loptica je sada prebačena na Vladu Srbije. Ministarstva finansija i rada trebalo bi, ukoliko hoće da pomognu starijima od 65 godina i omoguće im pristojnu starost bez kazni, da naprave plan ušteda. Gde bi se mogle naći pare za isplatu penzije onoliko koliko je svaki penzioner dok je radio uplaćivao doprinose. Dakle, niko ne traži od države nešto što mu ne pripada", kaže on.
    "Jedna od varijanti je, ukoliko kazne za prevremeno penzionisanje ne mogu odjedanput da se ukinu, da se ide na postepeno smanjivanje. S ovih 0,34 na nešto manje dok se ne obezbedi dovolјno novca za potpuno ukidanje", kaže Orbović.
    "Kako stvari stoje, sada više negodovanja oko ukidanja penala ima na domaćem terenu, nego s MMF-om. U prilog tome je i činjenica da je nadležno ministarstvo trebalo na prošlonedelјnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podnese izveštaj koliko je penzionera u ovom času, koji primaju umanjene penzije, zato što su se penzionisali pre 65 godine života, koliko je to ušteda u budžetu, i da li bi republička i PIO kasa propala kada bi se ti penali stvarno ukinuli", ističe Orbović.
    "Međutim, niko od nadležnih, koji su trebali da prezentuju celu stvar, nije ni pomenuo penale, a kamoli izneo podatke. Tako da po svemu sudeći, što se tiče vlade, penali ostaju i dalјe. Ali, to nije razlog da ih sindikati na to stalno ne podsećaju", kaže on.
    U Srbiji, prema raspoloživim podacima od 2015. do danas, oko 30.000 penzionera plaća penale za prevremeno penzionisanje. Ove kazne mogu maksimalno da idu do 20,4 odsto za pet godina, a plaćaju ih i oni koji su mimo svoje volјe morali prevremeno da se penzionišu.
    Zvaničnici tvrde da su trajno smanjenje visine penzije, penali ili prevremeno penzionisanje, uvedeni zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.
    Izvor: Politika


    Održana radionica "Prostori borbe"

    4. jun 2019.

    Pod pokroviteljstvom Internacionalnog centra "Ulof Palme" u Beogradu je održana radionica "Prostori borbe" u cilju upoznavanja mogućnosti širenja prostora borbe u koje sindikati mogu da se uključe. S obzirom na to da se borba za radna prava vodi i van radnih mesta – u lokalnoj zajednici, kroz lokalne inicijative -koje su često okupljene na rešavanju konkretnih i specifičnih problema itd - kao i kroz ostvarivanje kontakta mladih aktivista iz različitih sfera, razmatrano je stvaranje mogućnosti za zajednički rad i razmenu iskustava, upoznavanje i umrežavanje za neke buduće saradnje.
    Radionica je bila osmišljena tako da su učesnici pokušali da zajedno adresiraju četiri tematske celine koje se tiču položaja mladih i njihovog odnosa sa:

    • Javnim uslugama (zdravstvo, obrazovanje…)
    • Rodnom (ne)ravnopravnošću i mogućnostima veće političke i sindikalne participacije žena
    • Političkom participacijom mladih – pitanje strukturnih mogućnosti, neophodnost učešća mladih u sindikatu/političkim organizacijama i sl.
    • Razvojem lokalne zajednice – kako se sindikati mogu uključiti u poboljšanje života lokalnoj zajednici, kako širiti saradnje i borbu i sl.
    Mentor i mentorka radionice su Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije) i Marija Martinić (UGS "Nezavisnost").
    Preuzmi satnicu i teme


    Od osam primedbi Sindikata, država prihvatila jednu

    3. jun 2019.

    Od sedam ili osam primedbi koliko su sindikati imali na nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju radnika u Srbiji, ostali socijalni partneri su na sednici SES-a pre dva dana prihvatili tek jednu – i to onu da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom.
    Što znači da radnik ukoliko odluči da tuži agenciju u isto vreme i o istom trošku može odgovornost da zatraži i od poslodavca, što trenutnim tekstom zakona nije predviđeno. Sve ostale primedbe nisu prihvaćene, a pre poslodavaca, kako tvrde sindikati, protiv njih su bili predstavnici države.
    Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je na poslednjoj sednici zapelo već "kod naslova", ali da to nije najveći problem.
    "Direktiva EU govori o radu kod preduzeća, a kod nas se već u naslovu zakona govori o agencijskom zapošljavanju. U Evropi se reguliše status radnika koji rade kod preduzeća na ovaj način, dok se kod nas samim naslovom zanemaruje suština, a ona je u tome da vam ovaj zakon omogući da se na kratko vreme zaposlite i budete osigurani, a ne da to bude trajno rešenje", ističe Vuković.
    U Srbiji trenutno između 70.000 i 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, međutim, njihov rad nije regulisan nijednim zakonom. Radnici na "lizing" trenutno nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz.
    Ovaj zakon, čija se primena očekuje početkom naredne godine, radnicima preko agencija bi trebalo da obezbedi jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca. Rad preko agencija bi trebalo da, kao i do sada, bude ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz.
    Vukovića, međutim, brine da, ukoliko ne budu prihvaćene primedbe sindikata na postojeći tekst zakona, radnici preko agencije neće imati tu sigurnost.
    On podseća, a o tome smo već pisali, da su neka preduzeća već otpuštala zaposlene na neodređeno ne bi li posle te iste radnike zapošljavala preko agencije. To se dogodilo sa celom jednom službom u NIS-u.
    "Ovaj zakon bi trebalo posmatrati kao leks specijalis za privremene i povremene poslove i nikako drugačije. Jedna od naših primedbi, koja takođe nije prihvaćena, bila je da svaka agencija mora da da bankarsku garanciju na šest miliona dinara. Osim toga, tražili smo da postoji i ograničenje, odnosno da poslodavac koji ima 100 radnika može preko agencije da zaposli najviše još 10 radnika, a to je 10 odsto. Ali ni taj predlog nije naišao na odobravanje", napominje naš sagovornik.
    Za sindikate je ključno i to, ističe Vuković, što nije prihvaćen ni predlog da se radnicima koji bi radili preko agencija za zapošljavanje jemči pravo na sindikalno organizovanje i mogućnost da potpišu kolektivni ugovor koji bi štitio njihova prava.
    Sindikat je tražio i da se kaznene odredbe izjednače sa kaznama koje propisuje Zakon o radu, ali socijalni partneri, kako kaže Vuković nisu imali ni za to sluha.
    "Ostalo je mesec dana da uložimo napor i do kraja juna se dogovorimo o tome kako bi trebalo da izgleda tekst zakona. Uveren sam, želim da verujem da će uvažiti naše sugestije, ako ih ne uvaže mi u sindikatu nećemo dati pozitivno mišljenje",napominje Duško Vuković.
    Izvor: Danas


    BWI Globalna konferencija sa multinacionalnim kompanijama
    i Svetsko veće BWI

    30. maj 2019.

    U skladu sa strateškim planom BWI da je saradnja sa M.N.K,od velikog značaja ,jer se poslovi u našem sektoru sve više obavaljaju radom u M.N.K. ,BWI je organizovao globalnu konferenciju u Engleskoj, na kojoj je sa predstavnicima velikih kompanija poveden socijalni dijalog i potpisan globalni sporazum o saradnji. Na konferenciji su učestvovali sekretar ROS Radoman Zoran ,kao predstavnik Samostalnog sindikata sumarstva i prerade drveta Srbije za saradnju sa multinacionalnim kompanijama , zatim Petar Nećak, predsednik JSO JP "Srbijašume" ,kao član Svetskog veca BWI, te i sekretar Sindikata putne privrede Snežana Karamarković.
    Na skupu su ucestvovali predstavnici sa svih kontinenata sveta: Malezije, Namibije,Holandije, Argentine,Australije, Austrije, Belgije, Čilea, Kube, Francuske, Ekvadora, Danske, Švajcarske, Turske, Ukrajine, SAD, Japana, Španije, Italije, Gane, Finske, Paname, Filipina, Rusije, Južne Afrike, Severne Koreje, Švedske, Nemacke, Izraela, Jordana i dr.
    Prvog dana konferencije, posle pozdravnog govora domaćina skupa Gail Cartmail, pomocnika generalnog sektetara UNITE i predsedavajućeg konferencije Vicente Sanchez ,generalnog sekretara CCOO-Spanija , prešlo se na prvu sesiju o trendovima u MNC koje posluju u sekrorima BWI . U panelu su pričali predstavnici mnogih velikih MNC ,koji su pričali o inovacijama ,aktivnostima u vezi digitalizacije,politikom ljudskih resursa i dali su svoja misljenja u vezi budućnosti rada.U panel diskusiji je učestvovao I direktor za ljudske resurse svedske IKEA ANDERS SCHONSTROM. Posle njegove prezentacije sekretar Radoman je u govoru istakao da je investicija IKEA u Srbiju velika i značajna i da imamo saznanja da se radnička prava korektna unutar firme, I postavio je pitanje sindikalnog organizovanja kod njihovih dobavljača I koperanata u Srbiji. .Odgovor je da oni ne sprečavaju sindikalno organizovanje .Potom se javio kolega iz SAD ,koji je okrivio IKEA da oni u Americi ,perfidno onemogućavaju sindikalno organizovanje .Posle zučne rasprave ,posredovao je predsedavajuci Konferencije ,koji je obećao da ce se u narednom periodu naći rešenje za ovaj problem,kako bi sindikati mogli da zastupaju prava radnika u IKEA u njihovim koperativnim firmama.
    U nastavku sesije pričalo se o raznim instrunentima i mehanizmima ,koji radnici I njihovi sindikati mogu iskoristiti da bi obezebedili poštovanje svojih prava na osnovu međunarodnih radnih standardai identifikovaće se najbolje prakse . Među govornicima su bili eksperti za radne standarde i predstavnici MNC ,koji imaju sporazum sa BWI.
    Na kraju prvog dana konferencije obratio se predsdnik BWI Per-Olof Sjoo,GS Svedska,koji je sumirao utiske prvog dana.
    Drugog dana Konferencije omoguceno je ucesnicima iz raznih delova sveta da prenesu svoja iskustva iz sindikalizma I izazove sa kojima se suocavaju.Predstavljni su sindikalni aktivnosti iz zemlje domacine Engleske ,koji su bili pod prismotrom policije zbog svojih aktivnosti.Prezentovana je studija BWI o MNC I istrazivanje o medjunarodnim okvirnim sporazumima BWI .
    U drugoj polovini dana sproveden je rad u grupama ,gde su svoj doprinos dali Petar Necak Predsednik JSO jp Srbijasumme I Sekretr ROS Radoman Zoran.Govorilo se o sertifikaciji suma I dat je prikaz stanja u Srbiji sto se tice sertifiacije suma ,koji je kasnije prezentovan na konferenciji.
    Peter Latham iz programa za odobravanje sertifikacije suma PFC je pricao o lancu standarda od sece do trzista .Istakao je u tom lancu mora da se postuje socijalni aspect I da svi oni koji pruzaju svoj rad u lancu moraju biti zasticeni.Sekretar Radoman je postavio pitanje ,ako je tako ,zasto onda stav sindikata ne utice na davanje sertifikata I zasto Kolektivni ugovori nisu obavezujuci u procesu dobijanja sertifikata.Zakljucak je da moramo da nastavimo da se borimo da bi radni standardi bili vise postovani u procesu sertifikacije.
    Treceg I cetvrtog dana odrzan je Svetsko vece BWI na kome je kao clan ucestvovao Petar Necak.Nakon usvajanja dnevnog reda I zapisnika sa predhodnog veca pristupilo se izboru dva zamenika predsednika.Dat je izvestaj Medjunarodnog odboraza zene ,politika globalnog delovanja mladih I date su preporuke za BWI Globalno delovanje,Izvestaj iz Tokija ,Katara.Date su preporuke sa MOR sumarskog tripartitnog sastanka,Inicijativa BWI o klimatskim promenama I BWI pozicija o buducnosti rada.
    Na kraju utisak je da je nase ucesce u raspravi koja se vodila tokom cetiri dana opravdalo ocekivanja na ovoj velikoj globalnoj konferncij I da smo dali doprinos radu konferencije ,na kojoj su bili zastupljeni radnicki predstavnici sa svih kontinenata, kao I predstavnici MNC .U neformalnim razgovorima ,koje smo vodili u pauzama konferncije ,pruzile su nam utisak da smo kod kolega iz celog sveta uzivali sipmatije (vodili smo razgovore sa predstavnicima Australije,Kube,Cilea I dr) . Smartramo (bez lazne skromnosti) da smo dostojno reprezentovali Samostalni sindikat sumarstva I prerade drveta I nasu zemlju Srbiju na ovom znacanom medjunarodnom skupu.


    Sekretar Zoran Radoman na skupu o BZR

    22. maj 2019.

    U Beogradu je 22. maja održan skup u organizaciji Sindikata građevinarstva i IGM Srbije i Internacionale građevinarstva i drveta na temu "Lica za bezbednost i zdravlje na radu spasavaju živote".
    Na skupu su učestvovali predstavnici sindikata građevinarstva, putne privrede, a naš sindikat je predstavljao sekretar Zoran Radoman.
    Posebnu pažnju su izazvala izlaganje načelnice Inspektorata za rad Republike Srbije Maje Ilić, zatim Miodraga Loncovića iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, kao i OHS menadžera iz cementare Popovac.
    Na skupu su se čule konstruktivne kritike, ali i sugestije koje se odnose na ovu značajnu oblast za sindikate, a Zoran Radoman je obrazložio situaciju u grani šumarstva, gde veliki broj radnika-šumara radi sa rizikom upotrebe mašina, rizikom od padajućih stabala, rizicima transporta i opasnostima proisteklim od velike buke, vibracija, ali i klimatskih faktora. On je, takođe, izložio problem opasnosti po radnike u pograničnim pojasima zbog naoružanih ljudi koji u tim zonama bespravno seku šume.
    Dogovoreno je da predstavnici Uprave i Inspektorata učestvuju na narednom seminaru, koji će organizovati naš sindikat, kada će biti otvorena tema bezbednosti na radu šumara i drvoprerađivača.


    Zaključci sektorskog sastanka

    21. maj 2019.

    Zaključci o promociji dostojanstvenog rada i bezbednost i zdravlje u šumarstvu
    Ženeva 5-11.maj 2019.godine

    Učesnici Sektorskog sastanka o promociji dostojanstvenog rada i sigurnosti i zdravlja u šumarstvu, nakon sastanka u Ženevi od 6. do 10. maja 2019. godine, usvojili su 10. maja sledeće zaključke:
    Uvod

    1. Dostojanstven rad je od suštinskog značaja za osiguranje održivih i produktivnih šumarskih operacija koje su ekološki prihvatljive, sigurne za one koji rade u njima i koriste milione ljudi, od kojih su mnogi autohtoni i plemenski narodi, koji zavise od svojih šuma sredstava za život, hrane i skloništa. Uprkos potencijalu sektora da promoviše rast i zapošljavanje, postoji ogroman deficit dostojanstvenog rada i dalje postoji, posebno u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu (OSH). Klimatske promene dodatno pogoršavaju izazove za sektor. Promovisanje pristojnog i održivog rada u šumarstvu može doprineti postizanje ciljeva održivog razvoja, dok Pariski sporazum prepoznaje uticaj šuma na klimatske promene.
    2. Održiva proizvodnja i stvaranje pristojnog i produktivnog rada su imperativ
      . Izazovi i mogućnosti za pristojan rad u šumarstvu
    3. Uprkos naporima i nekim poboljšanjima tokom proteklih decenija, šume su opasna radna mesta. Deficiti dostojanstvenog rada, kao što su loši i nesigurni uslovi rada, uskraćeno pravo na slobodu udruživanja i efektivno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje, neadekvatne mere zaštite na radu, niska produktivnost, niske plate i nedostatak pristupa socijalnoj zaštiti i dalje postoje u sektoru. Deficiti su izraženiji među onima koji rade u neformalnoj ekonomiji, mađu kojima je mnogo žena. Neformalnost je vrlo učestala, a u nekim slučajevima postala i ilegalna praksa, što je čini velikm izazovom u unapređivanju pristojnog rada u sektoru. Outsourcing, ugovaranje i podugovaranje, kao i povremeni i sezonski rad može dodatno pogoršati neke od ovih izazova. Neke zemlje zapošljavaju migrante u svom sektoru šumarstva, posebno u zemljama koje se suočavaju sa manjkom radne snage. Međutim, radnici migranti su ponekad izloženi eksploataciji i uskraćena im je zaštita na radu.
    4. Koherentni i efektivni zakoni, propisi i politike usklađeni sa međunarodnim radnim standardima, pritom i propisno sprovedeni preduslov su za napredak, pristojan i održivi rad. Odgovarajuće zakonodavstvo se često primjenjuje, ali se često i ne poštuje na odgovarajući način, delimično zbog izolovane prirode rada u šumarstvu. Nacionalna administracija rada i inspekcijski sistemi mogu imati ograničene kapacitete i ljudske i finansijske resurse za postizanje standarda u udaljenim šumarskim radnim mestima.
    5. Šume će nastaviti da pružaju direktne i indirektne mogućnosti zapošljavanja u svetu rada koji se menja, uključujući i nova radna mesta u zelenoj ekonomiji. Unapređenje tehnološkog razvoja može podržati veću produktivnost, kvalitet proizvodnje i poboljšane uslove rada. Ovo može dalje doprinositi poštovanju zakona o radu kroz, na primer, omogućavanje rada inspekcije u oblastima koje su inače nedostupne, i povećati sigurnost u radu šumi. Napori za pošumljavanje mogu pružiti mogućnosti za zapošljavanje i, s obzirom na obnovljivu prirodu drveta, održivo upravljanje šumama, što može pomoći u ublažavanju posledica klimatskih promena. Promovisanje pristupa razvoju kvalitetnih veština, mogućnosti obuke i sertifikacije veština ključna je za poboljšanje uslova rada i zapošljivosti šumskih radnika, kao i da se poveća atraktivnost sektora za mlade ljude. Promocija tranzicije od neformalne ka formalnoj ekonomiji je ključno za poboljšanje položaja šumskih radnika i mala i srednja šumska preduzeća.
    6. Promovisanje bezbednosti i zdravlja na radu u šumarstvu
    7. Rad u šumama ima visoke rizike po OSH. Ovo je, između ostalog, zbog prirode posla na otvorenom, često na izolovanim lokacijama sa veoma različitim terenom i oštrim klimatskim uslovima.
      Uslovi: Rad u šumama uključuje rizike vezane za upotrebu mašina, drveća koja padaju, transport, klimatske opasnosti, buku i vibracije, kao i izloženost hemikalijama i biološkim supstancama, između ostalog. Klimatske promene dodatno pogoršavaju OSH rizike u šumarstvu, na primer kroz povećane klimatske ekstreme i šumske požare, i prevalencu vektorskih bolesti u novim oblastima. Robusni regulatorni okviri povezani sa značajnim mehanizmima za implementaciju i sprovođenje su od suštinskog značaja za rešavanje.
      Pitanja zaštite na radu u šumarstvu: Proširenje sistema socijalne zaštite na šumske radnike, uključujući radnike migrante je najvažnije za promovisanje zaštite na radu u sektoru. S obzirom na opasnu prirodu sektora, šeme naknada za povrede pri zapošljavanju koje osiguravaju pružanje pravednih, pravičnih i efektivnih kompenzacija za radnike i njihove porodice u slučaju nesreća i bolesti su posebno važne.
    8. Dostupnost pouzdanih i uporedivih statističkih podataka i istraživanja o nesrećama i bolestima povezanim sa radom je preduslov za omogućavanje strategija reagovanja zasnovanih na dokazima. U mnogim zemljama, specifičnim za šumarstvo, ti podaci nisu lako dostupni, jer se često kategoriziraju kroz razne sektore kao što je, na primer, poljoprivreda, pa nisu pokrivene sve kategorije radne snage. Velika učestalost neformalnosti u sektoru šumarstva dodatno otežava izveštavanje, dostupnost i pouzdanost podataka. Osim toga, često raspoloživi podaci nisu raščlanjeni raznovrsnošću i aktivnostima.
    9. Razvoj veština je ključ za poboljšanje produktivnosti i održivosti preduzeća, kao i za povećanje bezbednosti rada u šumarstvu. Poboljšanja i povećana upotreba mašina i tehnologija u šumarstvu igra ulogu u smanjenju stope nezgoda, pod uslovom da su radnici obučeni za njihovu upotrebu i primenjuju mere bezbednosti. Tehnologijom se može smanjiti izlaganje opasnim radovima, ali može uvesti i u nove opasnosti. Obuka šumarskih radnika, uspostava zaštite na radu, zajednički odbori predstavnika poslodavaca i radnika, kao i razvoj bezbednosti su smernice i kodeksi ponašanja neophodni za poboljšanje zaštite na radu i smanjenje opasnosti po OSH u našem sektoru.
    10. ILO je razvio dva korisna alata specifična za šumarstvo kako bi obezbedio okvir i podrškui birače u rješavanju pitanja BZR: a) kodeks prakse o sigurnosti i zdravlju na radu u šumarstvu (1998) i b) smernice za inspekciju rada u šumarstvu (2005). Iako su ovi alati i dalje relevantni, možda će im trebati revizija aspekata kao što su utjecaji klimatskih promena i primena novih tehnologija u šumarstvu. Takođe, postoji potreba u nekim zemljama za dalje širenje i promovisanje upotrebe ovih alata.
    11. Socijalni dijalog u šumarstvu
    12. Socijalni dijalog, zasnovan na poštovanju slobode udruživanja i efektivnog priznavanja, pravo na kolektivno pregovaranje su ključni za promociju pristojnog i održivog rada uključujući bezbedne uslove rada u šumarstvu. Slobodna, nezavisna, jaka i reprezentativna organizacija poslodavaca i radnika, zajedno sa poverenjem, posvećenošću i poštovanjem od strane vlade prema autonomiji socijalnih partnera su ključni uslovi za delotvoran socijalni dijalog u šumarstvu. Socijalni dijalog ima različite oblike i nivoe, koji zavise od konteksta i tradicije svake zemlje u kolektivnom pregovaranju. Konsultacije, razmena informacija i drugih oblika dijaloga između socijalnih partnera i vlade su, takođe, važne.
    13. Vlade imaju važnu ulogu u promovisanju pristojnog i održivog rada u svakom poslovanju šumarskih preduzeća, uključujući i šumarska preduzeća u državnom vlasništvu, kao i javne nabavke. Ovo uključuje stvaranje povoljnog okruženja za održivi razvoj preduzeća, kao i formulisanje i sprovođenje politika za olakšavanje tranzicije od neformalne ka formalnoj ekonomiji.
    14. Preporuke Međunarodne organizacije rada
    15. Imajući u vidu da je za bezbednost radnika i radnih mesta u šumarstvu potrebno zajedništvo vlade, poslodavaca i organizacije radnika, kao i različiti oblici efikasnog socijalnog dijaloga na različitim nivoima. Sve to kako bi se unapredio pristojan i održivi rad, zaštita na radu i pravedna tranzicija ka održivosti u šumarstvu. Kao sektor ono se bavi globalnom ekonomijom, pa može se razmotriti i mogući prekogranični socijalni dijalog. Socijalni partneri su pregovarali o globalnom sporazumu sa multunacionalnim kompanijama i saglasili su se da u cilju postizanja sveobuhvatnog dogovora mogu ići i izvan definisanog sporazuma.
    16. Vlade imaju obavezu da usvajaju, sprovode i efikasno sprovode nacionalne zakone i propise, uključujući one specifične za šumarsku industriju. Oni moraju osigurati da osnovna načela i prava na radu i ratifikovane međunarodne konvencije o radu budu relevantne za sektor šumarstva, štite i primjenjuju se na sve radnike u šumarskoj industriji. Preduzeća imaju obavezu da se pridržavaju nacionalnog zakona, gde god oni rade.
    17. Tripartitna deklaracija o principima tiče se multinacionalnih preduzeća i društvenih preduzeća. Politika (Deklaracija CG) postavlja principe u oblasti zapošljavanja, obuke, uslova rada i života, i industrijskih odnosa koja se preporučuje vladama, poslodavcima i radnim organizacijama, te i multinacionalnim preduzećima da se nje pridržavaju, a dobrovoljne osnove; njeni principi ne ograničavaju ili na drugi način utiču na obaveze koje proističu iz ratifikacija bilo koje Konvencije MOR-a. Vlade zemalja domaćina treba da promovišu dobru socijalnu praksu u skladu sa Deklaracijom CG među multinacionalnim preduzećima. Vlade matičnih zemalja treba da promovišu dobru društvenu praksu u skladu sa Deklaracijom CG među svojim multinacionalnim preduzećima koja posluju u inostranstvu, imajući u vidu socijalno i radno pravo, propise i prakse u domaćim zemljama, kao i relevantnim međunarodnim standardima. I domaćin i vlada zemlje iz koje potiče kompanijatreba da budu spremne da se međusobno konsultuju, kad god je to potrebno, na inicijativu jednog od njih.
    18. Vlade treba da ulože napore u prikupljanje i sastavljanje statističkih podataka o zapošljavanju i nezgodama na radu u šumarstvu. Ovi podaci bi trebali biti razvrstani po raznolikosti i aktivnosti, sa posebnim fokusom na grupe koje su podložne diskriminaciji.
    19. Vlade, u konsultaciji sa socijalnim partnerima, treba da razvijaju i sprovode koherentne politike i strategije za stvaranje povoljnog okruženja:
      • koji promoviše koristi, zaposlenost, produktivnost i inkluzivni rast u EU sektor, uključujući mikro, mala i srednja preduzeća, kao pokretači inovacije i otvaranje novih radnih mesta u skladu sa zaključcima o promociji održivih preduzeća usvojenoj na 96. sednici Međunarodnog rada- Konferencija 2007;
      • koji stvara jednake mogućnosti za žene i muškarce, kao i za diskriminacijom ugrožene grupe, uključujući radnike migrante, autohtone i plemenske zajednice;
      • koji promoviše formalizaciju neformalne ekonomije u šumarstvu;/li>
      • da podrži sektor u jačanju njegovog doprinosa pravednoj tranziciji ka bolje održivoj ekonomiji i proizvodnji koja uključuje pošumljavanje i pružanje usluga, dobro osmišljenih programa podsticaja za promociju pristojnih i održivih radnih mesta;
      • koji osigurava adekvatnu socijalnu zaštitu za sve šumske radnike, uključujući implementaciju, šeme naknada za zapošljavanje i povrede;
      • koja osigurava adekvatno opremljene inspekcije rada nadležne za šumarstvo, uključujući i njihovu modernizaciju, korišćenje novih tehnologija;
      • koji podstiče potencijal sektora da ostvari Agendu za održivi razvoj do 2030. godine, razvoj i efektivan doprinos budućnosti koja funkcioniše za sve;
      • da razvijaju i sprovode programe obrazovanja i obuke koji odgovaraju ubrzano razvijajućem sektoru i obraćaju pažnju na OSH, kao i promociju digitalnih veština;
    20. Vlade i socijalni partneri treba da sarađuju u obezbeđivanju bezbednog i zdravog života, te i radnih mesta u šumarstvu, a sve u skladu sa relevantnim instrumentima ILO. Vlade, u saradnji sa socijalnim partnerima, treba da razviju i implementiraraju održivo upravljanje šumama.
    21. Organizacije radnika, preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu treba da razmotre razvoj zajedničkih inicijativa kako bi osigurali sigurna i zdrava radna mesta u šumarstvu, uključujući i nezavisne programe obuke o bezbednosti, kao i deljenje znanja i informacija o efikasnim načinima usklađivanja sa sigurnosnim i zdravstvenim standardima.
    22. Kancelarija treba da:
      • promoviše ratifikaciju i efikasnu primenu međunarodnih standarda rada relevantnu za sektor šumarstva, kao i poštovanje osnovnih principa i prava na radu i izgradnju kapaciteta birača da ostvare ta prava;
      • izradi plan rada u konsultaciji sa tripartitnim telima, kako bi stimulisali vlade i socijalne partnere da promovišu i dalje implementiraju kodeks prakse za bezbednost i zdravlje u šumarstvu (1998), te i Smernice za inspekciju rada u šumarstvu (2005), koje se uključuju kroz izgradnju kapaciteta;
      • započne pripreme za sastanak eksperata za ova dva alata, koje uključuju posebne odredbe o novim pitanjima kao što su klimatske promene, nove tehnologije, migracije i neformalnu ekonomiju, između ostalog;
      • podržavaju vlade u njihovom prikupljanju podataka i izveštavanju o naporima i preduzetim akcijama, ali i šire istraživanja i komparativne analize, razvijaju i dele znanje i trendove;
      • deli naučene lekcije i dobru praksu u rješavanju pitanja pristojnog rada, kao i izazove i mogućnosti u oblasti zaštite na radu u industriji;
      • ojača saradnju i partnerstvo sa drugim međunarodnim organizacijama, koje su aktivne u sektoru, sa ciljem promovisanja međunarodne koherentnosti politika o dostojanstvenom radu;
      • podrži tripartitna tela da se uključe u efikasan socijalni dijalog, kako bi se osigurala sigurna i zdravia radna mesta u šumarskoj industriji.


    Sindikati blokiraju predloženi Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju

    17. maj 2019.

    Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da je "farsa da u izradi Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju učestvuju radne grupe, jer se tekst preradi i posle predloženih rešenja, na isti način kao što je donet i Zakon o radu".
    Prema prvobitnoj verziji nacrta tog zakona koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila, ali je vraćen na doradu i nova usaglašavanja radnih tela za zakonodavstvo i ekonomsko-socijalna pitanja u kome su predstavnici sindikata i poslodavaca, firme bi od agencija mogle da iznajme na lizing najviše deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, a u izuzetnim slučajevima do 30 odsto.
    Mihajlović je, u izjavi za Betu, rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen, pa je u jednom članu najpre rečeno da je kvota za zapošlјavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvolјava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.
    "Sindikati su za sada stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona o agencijskom zapošlјavanju, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američke privredne komore i Saveta stranih investitora i na kraju će se preko skupštinske većine usvojiti tekst koji nismo ni videli", rekao je Mihajlović.
    Sindikati su donošenjem zakona o agencijskom zapošlјavanju hteli da se, kako je rekao, uvede red u "sadašnje katastrofalno stanje i rad na crno u Srbiji, a na kraju će se to samo ozakoniti".
    "Kako se krenulo, doćićemo do apsurdne situacije da će same firme osnivati agencije i iz njih angažovati radnike", rekao je Mihajlović i dodao da Naftna kompanija Srbije u ovom trenutku preko agencija zapošlјava oko 50 odsto radnika i da je svaki drugi radnik na pumpi uposlen preko agencije.
    Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojilјković rekao je da je glavni problem što prema Nacrtu zakona koji predlaže nadležno Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja nema garancija da kompanije u Srbiji neće celokupnu radnu snagu iznajmlјivati bez ograničenja od agencija koje ih zapošlјavanju na neodređeno vreme.
    Stojilјković je rekao da se,u međuvremenu, došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodređeno vreme i kao takve iznajmlјuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.
    "Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmlјuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmlјuje od agencije bez obzira da li su u agenciji angažovani na određeno ili neodređeno radno vreme", rekao je Stojilјković.
    Dodao je da "otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega, a pritisak kanališu preko Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalnog pitanja i Vlade Srbije".
    "Imam utisak da sindikati i Unija poslodavaca sede na sporednom koloseku, a vozovi idu glavnom prugom", rekao je Stojilјković.
    Član radne grupe za izradu Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju ispred UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić rekao je da strane kompanije koje posluju u Srbiji nisu zainteresovane da u svojim zemlјama angažuju radnike preko agencija jer im moraju obezbediti ista prava kao i stalno zaposlenima, pa preko agencija angažuju radnike samo zbog povećanog obima poslova, a ne i na poslovima iz osnovne delatnosti.
    Ristić je rekao da sindikati traže da se u nacrtu zakona precizira i ograničenje zaposlenih preko agencija za javni sektor dok traje zabrana zapošlјavanja i nada se da će se naći kompromisno rešenje.
    "Zakonsko uređenje zapošlјavanja preko agencija obezbeđuje i poštovanje pravila na zaradu, pa bi to predstavlјalo pomak u odnosu na sadašnje neregulisano stanje", rekao je Ristić.
    Istakao je da su radne grupe u nekim od prvobitnih verzija nacrta predlagale da se uvede obaveza bankaraske garancije za agencije kako bi mogle da isplate zarade zaposlenima u slučaju da to ne učine firme, ali je taj predlog odbačen kao i da se umesto toga bar u uvede obaveza osiguranja za dobro obavlјen posao, prenosi Beta.


    Sektorski sastanak

    8. maj 2019.

    BWI i Međunarodna organizacija rada organizovale su u Ženevi, od 6. do 10. maja, Sektorski sastanak za promovisanje dostojanstvenog rada i bezbednosti i zdravlja na radu u šumarstvu. Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije predstavlja predsednik Radomir Stević.
    Učesnici ovog skupa diskutuju o izazovima, mogućnostima i novim trendovima u obezbeđivanju dostojanstvenog i održivog rada u šumarstvu, kao i o razvoju situacije i novim praksama koje se razvijaju u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu (BZR) u šumarstvu.
    Domaćini su pretpostavili da će učesnici poželeti, kad su bezbednost i zdravlje na radu u pitanju, širu diskusiju, pa su u skladu sa interesovanjima pripremili i raznovrsnu ponudu tema poput:

    • postojeći Međunarodni standardi rada i drugi instrumenti koji su relevantni za BZR u šumarstvu;
    • uticaj transformativnih promena, kao što su nove tehnologije, demografske promene i klimatske promene, između ostalih;
    • razvoj veština i mogućnosti za obuku za unapređenje BZR u šumarstvu;
    • dostpnost pouzdanih, uporedivih i rodno-izolovanih podataka u vezi sa BZR u šumarstvu;
    • mere za bavljenje izazovima BZR u šumarstvu.
    Naravno, učesnici skupa diskutuju o dobrim praksama socijalnog dijaloga za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u šumarstvu, zatim kako efikasan socijalni dijalog može da se iskoristi za bavljenje budućnošću rada u šumarstvu, pa o politici, strategijama, programima, instrumentima i aktivnostima potrebnim za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u sektoru šumarstva, uzimajući u obzir, između ostalog, Agendu održivog rada 2030. posmatranu iz ugla vlada, radničkih i poslodavačkih organizacija, kao i iz perspektive MOR.


    Zahvalnica švajcarske UNIA

    1. maj 2019.

    Predsednik sindikata UNIA iz Švajcarskie i potpredsednik Švajcarske konfederacije sindikata Vania Alleva se zahvalio Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije na podrsci koju smo pružili potpisivanjem peticije. "Zaštitite plate, a ne granice-sloboda kretanja i jaka prava zaposlenih". On je u poruci upućenoj Sekretaru ROS Zoranu Radoman iskazao zahvalnost zbog solidarnosti koju su šumari i drvoprerađivači Srbije uputili švajcarskim kolegama. S ponosom ističemo i da je naša podrška našla zajedničko mesto sa podrškom evropskih sindikalnih kolega, kao i da se videla u celoj Evropi. Ova peticija je stigla u Evropski parlament i o njoj je raspravljano krajem aprila.


    Održan Prvomajski protest

    1. maj 2019.

    Danas je u Beogradu održan tradicionalnih Prvomajski protestni skup . Na skupu su u ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije bili predsednik Radomir Stević sa sinom Stevom , sekretar Radoman Zoran sa suprugom Snezanom i decom Bojanom i Mihajlom, predsednik JSO "Vojvodinašume" Miroljub Sekulić sa suprugom, član ROS Svetlana Stankovic iz Simpa i član ROS iz Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica Svetlana Obućina.
    Učesnici Prvomajskog protesta su se okupili na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Nakon obraćanja predsednika dve sindikalne centrale, koji su govorili o lošem položaju radničke klase i o borbi da se osvoje radnička prava koja su odavno osvojena, okupljeni su krenuli u protestnu šetnju do Slavije, gde je, posle čitanja Prvomajskog proglasa i intoniranja Internacionale, položeno cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću. Prema procenama medija, loši vremenski uslovi nisu sprečili oko dve hiljade sindikalaca da učestvuju na ovom protestu.


    Prvomajski protest na Trgu Nikole Pašića

    30. april 2019.

    Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i ove godine, tradicionalno, obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
    Dve reprezentativne sindikalne centrale hoće da se, i sa ovog mesta, čuje naš glas za bolјi i pravičniji svet, za odbranu prava radnika, za veće plate, za više radnih mesta, za ostanak i perspektivu mladih...
    Zato nam je i osnovna parola za ovogodišnji protest "VEĆE PLATE – ZA OPSTANAK I OSTANAK".
    Skup počinje 1. maja 2019. godine u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, odakle će biti organizovana šetnja do spomenika Dimitriju Tucoviću, na Slaviji.


    Promena broja računa Sindikata

    23. april 2019.

    FINANSIJSKA SLUŽBA PREDUZEĆA
    - rukovodiocu službe -
    SINDIKALNA ORGANIZACIJA SAMOSTALNOG SINDIKATA
    - predsedniku -

    Poštovani,
    Kao što vam je poznato, Sindikalna članarina za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije uplaćuje se na tekući račun ovog Sindikata koji je otvoren kod Vojvođanske banke.
    Nedavno smo dobili obaveštenje o pripajanju Vojvođanske banke a.d. Novi Sad OTP Banci Srbija a.d. Novi Sad.
    Istovremeno Banka nasje obavestila da je predviđeni dan pripajanja 26.04.2019. godine. Od tog dana doći će do promene broja našeg platnog (tekućeg) računa, tako da će se sve transakcije obavljati preko novog broja platnog(tekućeg) računa.
    S toga Vas molimo da sindikalnu članarinu za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije Srbije koju ste do sada uplaćivali na račun br. 355-1020098-87 počevši od 26.04.2019. godine uplaćujete na tekući račun br.

    325-9500600035466-61,
    a shodno obaveštenju koje smo dobili od Banke.
    S poštovanjem,

    PREUZMI DOKUMENT


    Bezbedan posao - pravo svakog radnika !

    16. april 2019.

    BWI Poziv na akciju: Setite se mrtvih, borite se za žive. Bezbedan posao - pravo svakog radnika U nedelju 28 aprila obeležava se Međunarodni dan sećanja na poginule radnike 2019, i sindikati širom sveta će ovim povodom organizovati mitinge i protestne šetnje na kojima će se reći ne opasnim uslovima rada u građevinarstvu i drvnoj industriji. Aktivnosti će se održavati od utorka, 23. aprila do nedelje 28. aprila.
    Poznato nam je više nego ikada o opasnostima na radu i o svim merama i zakonima koji treba da preduprede smrt, povrede na radu i loše zdravlje; ipak, više od sto hiljada radnika u građevinarstvu i dalje umire svake godine u "nesrećama" na radu koje su potpuno mogle biti sprečene. U međuvremenu, dva miliona tona hrizotilnog azbesta svake godine dospe u okruženje gradilišta - što garantuje smrtonosno nasleđe za građevinske radnike i stanovništvo. Radnici u našim sektorima su svakodnevno izloženi opasnim hemikalijama i hemijskim proizvodima koji izazivaju kancer, kao što su pesticidi i organski rastvarači. Ali oni su takođe izloženi opasnoj prašini, kao što je to azbest, ili silicijum dioksid, i opasnim procesima koji ih izlažu isparenjima od dizela ili varenja.
    Šumarstvo je i dalje zloglasno po opasnosti, uprkos unapređenjima standarda koji postoje na papiru, pozitivan uticaj se umanjuje oslanjanjem industrije na neformalni rad i podizvođaštvo kako bi se uvećao profit.
    Industrija cementa je i dalje izuzetno opasna i u njoj se dešava na stotine smrtnih slučajeva u nesrećama na radnom mestu, i na hiljade slučajeva profesionalnih oboljenja svake godine. Preterano korišćenje autsorsinga (izmeštanja proizvodnih aktivnosti) je utiče na nedostatak usaglašenog upravljanja rizicima na radu, gde se gotovo sve nesreće sa fatalnim ishodom dešavaju kod ugovornih radnika i radnika treće strane. Nesiguran rad u sektoru košta Ijude njihovih života.
    Uticaj loših uslova rada ostavlja trag na zdravlje radnika u svim sektorima koje BWI zastupa, od industrije cementa i pravljenja cigli pa sve do prerađivanja drveta i obavljenja teškog rada na gradilištima. Sindikat uključujući i članice BWI je spreman, voljan i može da pomogne - ali neformalno zapošljavanje, podizvođaštvo, razbijanje sindikata, i praksa radnog eskploatisanja podrivaju naša nastojanja. Stoga članice BWI u znak protesta prelaze na ulice tokom nedelje koja prethodi 28. aprilu, "Međunarodnom danu sećanja na poginule radnike."
    Organizujte aktivnosti povodom Međunarodnog dana sećanja na poginule radnike!
    Šta možete uraditi:

    1. Održite osnovne obuke o bezbednosti i zdravlju na radnim mestima.
    2. Organizujte posete i inspekcije bezbednosti i zdravlja na mestima rada.
    3. Koordinišite masovne demonstracije i mitinge ispred kompanija kako bi se protestovalo protiv njihovih nebezbednih uslova rada i evidencija o lošoj bezbednosti.
    4. Održite bdenja i komemoracije za one koji su izgubili živote ili su povređeni.
    5. Lobirajte za zabranu azbesta.
    6. Zahtevajte uklanjanje opasnih supstanci sa radnih mesta kako bi se eliminisala izloženost karcinogenima na radnom mestu.
    7. Proširite vesti o vašim ativnostima na društvenim mrežama koristeći #IWMD2019 @BWIGlobal


    Za dostojanstvenu "budućnost

    8. april 2019.

    Danas je u beogradskom hotelu "Metropol" u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" održana konferencija "Za dostojanstvenu budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".
    Na Konferenciji je bilo govora o nalazima iz Studije ove fondacije o mladima u Srbiji. Istraživači su proučavali na koji način mladi u Jugoistočnoj Evropi i Srbiji provode vreme, koje su im vrednosti važne, čega se boje, koliko veruju Vladi i evropskim institucijama, koliko su odgovornosti spremni da preuzmu, kao i gde vide svoju budućnost…. Ova studija je rađena na bazi 10.000 ispitanika starosti 14-29 godina iz 10 zemalja Jugoistočne evrope.
    Ispred našeg sindikata Konferenciji su prisustvovali predsednica Sekcije mladih Miljana Županjac i sekretar Zoran Radoman.


    Otkazi u " Špik - iverica"

    8. april 2019.

    Fabriku "Špik – iverica" iz Ivanjice sa rešenjem i radnom knjižicom u rukama, danas je napustilo 44 radnika. Mnogi su u fabrici proveli tri-četiri decenije, neki su tu od osnivanja, ali većina zaposlenih je dobila otkaz, uprkos njihovom mišljenju da je fabrika mogla i dalje pozitivno da radi i posluje.
    Milenko Glavinić jedan od najstarijih radnika rekao je za agenciju RINA da je u "Špiku" proveo skoro 40 godina, a da je pre nego što je dobio zaposlenje godinu dana proveo u fabrici kao učenik. Po njegovim rečima, poslodavac je otpuštenim radnicima uredno isplatio sve što im je po zakonu sledovalo, a da za novi posao ne brinu jer neki od njih već rade kod novih poslodavaca dok drugi vagaju ponude…


    Konferencija u Novom Sadu

    2. april 2019.

    Savez samostalnih sindikata Vojvodine je 1. aprila, uz podršku Centra "Olof Palme", u novosadskom hotelu "Park" održao konferenciju "Jačanje sindikalnog pokreta i međunarodne sindikalne saradnje".
    Konferenciju je otvorio predsednik SSSV Goran Milić, a na teme Međunarodne i interregionalne saradnje,kao i o jačanju sindikalnog pokreta su gvorili predavači Bengt Forsling (LO - Švedska), Ricard Bellera (IRTUCs ETUC), Krister Anderssson (LO, Švedska), Ulf Levrik (LO, Norveška).
    U radu Konferencije je učestvovala i naša Miljana Županjac.


    Bez kaznenih poena za prevremenu penziju ?

    29. mart 2019.

    Stav države o kaznenim poenima za prevremeni odlazak u penziju biće poznat u narednih dvadesetak dana, a ovo će biti jedno od glavnih pitanja na novoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta sredinom aprila, pišu Novosti.
    Tako će se država posle pet godina od uvođenja penala, prvi put ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a najavljeno je da će do tada i ministarstvo rada i finansija izaći sa svojim predlozima i mogućnostima, piše list.
    Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je pokretač ove inicijative, smatra da je taj sindikat uspeo da nadležnima "približi priču" i da se ovaj problem bliži rešenju.
    "Nelogično je da neko ko je odvajao 40 godina doprinos zbog nedovoljnog broja godina starosti plaća penale", kaže on i dodaje da se kazneni poeni mogu obračunavati dok penzioner ne dostigne starosnu granicu od 65 godina, a onda bi ih trebalo ukinuti.
    Ministar za rad Zoran Đorđević je posle sednice SES najavio "dubinsku analizu" problema a, Mihajlović smatra da ta analiza podrazumeva u stvari računicu koliko će državu to da košta.
    Mislimo da to nije veliki izdatak za državnu kasu i PIO fond. Verujemo da će država imati sluha za ljude koji su na ivici egzistencije i koji godišnje zbog propisa gube dve cele penzije", kazao je Mihajlović.


    Podrška Švajcarcima

    26. mart 2019.

    Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije se odazvao pozivu Evropske federacije drveta i građevinarstva da podrži sindikat UNIA iz Švajcarske, kao i kampanju "Zaštite plate, a ne granice".
    Potpisali smo peticiju, koju su podržali mnogi evropski sindikati i aktivisti sindikata u Evropi.
    Peticiju možete poglrdati ovde ili preko BWI portala


    Zakazana sednica ROS

    20. mart 2019.

    Obaveštavamo članove Republičkog odbora Sindikata šummarsvta i prerade drveta Srbije da je sednica zakazana za sredu, 27. mart 2019. u 11 sati.
    MATERIJAL ZA SEDNICU:


    Protiv nasilja nad ženama !

    19. mart 2019.

    Radionica u sklopu ovogodišnje kampanje BWI: "Snaga ženama: zaustavite rodno zasnovano nasilje" organizovao je 16. i 17. marta 2019. sindikat SGIP u saradnji sa BWI u hotelu Granit "Ohrid, Republika Makedonija.
    Ovoj vrlo zanimljivoj radionici odazvalo se više od 90 sindikalnih koleginica našeg regiona (Makedonija, Hrvatska, Srbija, Republika Srpska), koje su u ta dva dana razmenile iskustva i primere dobre prakse. Troškove smeštaja i ishrane snosio je SGIP.
    U ime Sindikata Šumarstva i prerade drveta Srbije seminaru je prisustvovala Biljana Milenković iz JP "Srbija šume", Šumsko gazdinstvo Leskovac.


    Država da zaštiti šumarske radnike !

    28. februar 2019.

    Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije najoštrije osuđuje napad na radnika koji obavlja sekačke poslove za šumsko gazdinstvo u pograničnom pojasu u ataru opštine Kuršumlija.
    Incident koji se juče dogodio, kada su nepoznati napadači pucali na radnika koji obavlja poslove sečenja šuma, samo je jedan u nizu u poslednje vreme.
    Branko Martinović, predsednik Samostalnog sindikata Šumskog gazdinstva Kuršumlija rekao nam je da su radnici koji obavljaju poslove u šumskom pojasu više puta napadani i da im je prećeno smrću porukama kačenim na drveću. Osim pretnji čini se i milionska šteta nezakonitim sečenjem šuma.
    Sindikat apeluje na državne organe da zaštite imovinu Srbije od uništavanja, kao i da zaštiti radnike koji su izloženi riziku.
    Uskoro opširnije o ovoj temi…
    POGLEDAJ TEKST U LISTU "ALO"


    Miljana Županjac na seminaru Sekcije mladih

    21. februar 2019.

    Na inicijativu Konferencije Sekcije mladih SSSS održan je seminar za nove i mlade članove Sekcije mladih SSSS. Teme su po izboru Izvršnog odbora Sekcije bile: Statut i organizacija SSSS, Zakon o radu i njegova primena, i razmatranje položaja mladih na tržištu rada u Srbiji. Predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša Olivera Bobić otvorila je skup u svojstvu organizatora i pokrovitelja. Istakla je važnost razvoja i ulaganja u Sekciju mladih, konstatovala značaj uključivanja mladih aktivista u redovan rad i strukture sindikata, i zatražila od svih sindikata da podrže rad svojih mladih članova.
    Predavači su bili eksperti iz sindikata, institucija i nevladinog sektora, a radioničarski deo je vodila predsednica Sekcije mladih SSSS, Ružica Grabovac. Seminar je jedna od aktivnosti predviđenih da ojačaju kapacitete mladih aktivista, podrže njihovo umrežavanje i veću vidljivost, kao i da iznedre dodatne inicijative i potencijalne projekte.
    Skup je održan u Hotelu "LiderS" u Vrnjačkoj Banji uz podršku SSS Niša i Olof Palme Centra


    Nova energija u Sekciji mladih SSSS

    6. februar 2019.

    Na predlog Izvršnog odbora Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je 5. februara održan sastanak članova Izvršnog odbora Sekcije sa predsednicima samostalnih sindikata i Veća SSS Beograda, na kojem se razgovaralo o problemima i potrebama mladih sindikalaca, kao i preprekama za njihovo veće uključivanje u sindikalni rad.Sastanku je prisustvovao i predsednik našeg sindikata Radomir Stević
    Na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik SSSS Ljubisav Orbović, novoizabrana predsednica Sekcije Ružica Grabovac zatražila je podršku u jačanju mreže Sekcije kroz delegiranje mladih iz granskih sindikata, kao i njihovo povezivanje na nivou teritorije i grana.
    Ukazavši na činjenicu da nekoliko većih gradova u Srbiji, kao i granskih sindikata, nema aktivne predstavnike mladih, Grabovac je apelovala da se ta praksa promeni.
    Predsednik Orbović je istakao da iz generacije u generaciju stasavaju zreliji mladi ljudi, te da je neophodno njihovo veće angažovanje u sindikalnim aktivnostima i rukovodstvenim strukturama.
    "Mi imamo znanje i mudrost, ali mladi imaju novu energiju i drugačiji, savremeniji pogled na sindikalni pokret", rekao je Orbović.
    Na sastanku je ukazano da, zbog niskih primanja, kao i činjenice da je u javnom sektoru već pet godina uvedena zabrana zapošljavanja, mnogi mladi ne vide svoju budućnost i perspektivu u Srbiji.
    Zato je, prema rečima predsednika Orbovića, zadatak Sekcije da se bavi promocijom povratka radnika u zemlju i zaustavljanjem njihovog odlaska.
    Najavljujući buduće aktivnosti, predsednica Sekcije je istakla nekoliko edukativnih radionica koje će uskoro biti održane, kao i saradnju sa srednjim školama i visokoškolskim ustanovama radi upoznavanja učenika i studenata sa radnim pravima i sindikatom.
    Na sastanku je dogovoreno da se u najskorijem roku veći broj mladih direktno uključi u rad sekcija mladih na svim nivoima, u čemu će Savez pružiti snažnu podršku.
    Članovi Izvršnog odbora Sekcije su predstavili pojedinačno aktivnosti koje se sprovode u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji i u Nišu, sa akcentom na jačanju kapaciteta sekcija i upoznavanju javnosti sa radom sindikata.


    Sindikat nagradio najbolje učenike

    28. januar 2019.

    Na Svetosavkoj akademiji, održanoj 27. januara u Šumarskoj školi u Kraljevu, Sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije je na osnovu Odluke 104-07 Predsedništva nagradio sa po 10.000 dinara tri najbolja učenika ove škole. Nagrade su dobili Nikola Riznić sa smera šumarski tehničar, Nikola Nikolić sa smera tehničar za finalnu obradu drveta i Vladica Todorović sa smera tehničar za lovstvo i ribolovstvo. Nagrade je uručio predsednik našeg sindikata Radomir Stević. Pored direktora Škole Milana Mirkovića, Akademiji je prisustvovao veći broj direktora šumskih gazdinstava. Za ovogodišnji slavski kolač bilo je zaduženo Šumsko gazdinstvo Despotovac, od kojeg tu čast za sledeću godinu preuzima Šumsko gazdinstvo Kuršumlija.


    Radnici na lizing još čekaju status

    21. januar 2019.

    Tekst zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće.
    To znači da dve najvažnije primedbe sindikata - da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit - nisu prihvaćene.
    Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.
    "Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada", kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
    "Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora".
    Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.
    "Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima", smatra Mihajlović.
    Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.
    Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin "srodni poslovi" u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.
    Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina "slični poslovi", dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.
    Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.
    U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.
    Izvor: Novosti


    Evropska regionalna Konferencija BWI

    19. decembar 2018.

    Sekretar Zoran Radoman i Aleksandra Stojković u Evropskom regionalnom Komitetu BWI 2018-2022.

    Adana, Turska
    Više od 70 delegata iz 43 BWI filijale u 27 zemalja okupilo se u Adani od 12. - 14. decembra 2018. godine, gde je održana Evropska regionalna Konferencija BWI, na kojoj su održani izbori za Evropski komitet BWI-a za mandatni period 2018. - 2022.
    Da podsetimo, poslednji izbori za Evropski komitet održani su u Dablinu 2014. godine. Naš sindikat u Adani je predstavljao predsednik JSO JP "Srbijašume" Petar Nećak.
    Nakon pozdravnog govora domaćina Ramazana Agara, predsednika YOLI - IS - najvećeg turskog sindikata, te i potpredsednika BWI-a za Evropu Johana Lindholma pristupilo se usvajanju Dnevnog reda i zapisnika sa Konferencije u Dablinu. Zatim su izabrane Verifikaciona i Izborna komisija, ali i podnet Izveštaj o aktivnostima u predhodnom mandatnom periodu. Otvorrena je i diskusija o sindikalnoj perspektivi Evropske unije i samoj budućnosti Evrope, gde je moderator i izlagač bio Johan Danielsson iz Švedske.
    Podnet je izveštaj o plaćanju članarine i Finansijski izveštaj, a onda i Strateški plan za period 2018-2022.
    Posle izveštaja objavljeni su rezultati izbora za Evropski regionalni Komitet, kao i za Ženski komitet. U sastav Komiteta su pored kolega iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije ušli i naši predstavnici.
    Sekretar Zoran Radoman je ušao u sastav Evropskog regionalnog Komiteta, a predsednica Sekcije žena Aleksandra Stojković ostala je član Regionalnog Ženskog komiteta. Oni će biti predstavnici Grupe 10 u Regionalnom odboru za mandatni period 2018 - 2022.
    Johan Linaholm ostaje predsednik, a Ramazan Agar izabran je za potpredsednika Evropskog regionalnog Komiteta.
    Izbori za Evropski regionalni odbor mladih biće održani polovinom 2019. godine.
    Zaključak je da svi zajedno u narednom periodu uložomo napore u borbi za pravedniju demokratsku i socijalnu Evropu.
    U sklopu Konferencije organizovana je poseta izbegličkom kampu sa 6.200 kontejnera u koje je smešteno više od 35.000 izbeglica.


    Ružica Grabovac nova predsednica Sekcije mladih SSSS

    18. decembar 2018.

    Nova predsednica Sekcije mladih u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Ružica Grabovac.
    Ona je izabrana na tu funkciju na 4. sednici Konferencije Sekcije mladih SSSS, održanoj 14. decembra 2018. godine.
    Sednici je prisustvovalo 14 članova koji su, tajnim glasanjem, jednoglasno izabrali Grabovac, koja će biti predsednica Sekcije do 2020. godine.
    Ružica Grabovac je po zanimanju strukovni inženjer zaštite na radu, zaposlena je u A.D "INSA" Zemun i članica je Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
    Izborima je prisustvovala i Miljana Županjac, predsednica Sekcije mladih našeg sindikata.


    Mladi u Srbiji , prilike i izazovi

    17. decembar 2018.

    SAOPŠTENjE

    Dana 10.12.2018.godine u Novom Sadu u prostorijama SSSV u organizaciji Sekcije Mladih Saveza Samostalnih Sindikata Vojvodine (SSSV) održan je okrugli sto na temu "Mladi u Srbiji, prilike i izazovi" kao i upoznavanje mladih (studenata i srednjoškolaca) sa pojmom sindikata, sindikalnim delovanjem,kolektivnim ugovorom, Zakonom o radu, njihovim značenjem i primenom u praksi.
    Učesnici skupa su izneli probleme mladih u Srbiji.Najčešća poteškoća sa kojom se mladi susreću je nezaposlenost, zatim sledi prevelik uticaj politike u svim sferama života i rada, niska primanja, rad na crno, nedovoljno korišćenje – upotreba sredstava za bezbedan rad. I pored navedenih problema, većina mladih, trenutno, nije zainteresovana za odlazak iz zemlje. Nekolicina koja je odlučna u nameri da napusti zemlju, smatra da će imati bolju egzistenciju kao i uslove rada. Svoje iskustvo dvogodišnjeg rada je podelila i učesnica skupa koje je iznela prednosti i nedostatke života i rada na Aljasci.
    Što se tiče sindikata i sindikalnog delovanja, rezultati dobijeni popunjavanjem upitnika su ukazali na sledeće:
    Mladi nisu dovoljno informisani o ulozi sindikata, sumnjaju u snagu sindikata ali smatraju da sindikat može da zaštiti prava radnika kao i da poboljša uslove rada. Svi mladi su se izjasnili da bi trebalo predavanje o sindikalnom organizovanju uvesti u srednje škole i fakultete, da bi trebalo sprovesti ankete o sindikatu na fakultetima i srednjim školama kao i da je neophodno da mediji unaprede svoje izveštavanje o sindikalnom organizovanju i delovanju.
    Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine


    Iduće godine se mora raditi šest meseci duže

    11. decembar 2018.

    Ostalo je još dvadesetak dana da zaposleni, ali i oni koji penzionisanje čekaju na evidenciji nezaposlenih, prikupe svu potrebnu dokumentaciju i predaju je poslednjeg dana ove godine.
    Po Zakonu o PIO, svi muškarci – radnici koji ove godine pune 65 godina života i imaju 15 godina penzijskog staža, mogu u punu starosnu penziju. Za razliku od njih, oni sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 života ove godine mogu otići u prevremenu starosnu penziju, odnosno onu koja podrazumeva umanjenje za godine života koje im nedostaju do 65.
    Dame koje ove godine navr¬šavaju 62 godine i imaju bar 15 godina penzijskog staža mogu u starosnu penziju. One koje navrše 38 godina staža i najmanje 56 godina i četiri meseca života imaju pravo na prevremenu starosnu penziju. Po zakonu, pripadnici oba pola sa 45 godina staža, bez obzira na starost, mogu otići u punu penziju, ali im se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi.
    Već 2019. uslovi za starosnu penziju, ali i prevremenu sta¬rosnu se menjanju. Žene koje naredne godine idu u starosnu penziju moraju imati 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Dakle, moraju biti pola godine stariji. One pak koje žele da idu u prevremenu starosnu penziju moraće imati 38 godina i šest meseci staža i 57 godina života.
    Muškarci koji dogodine računaju na odlazak u prevremenu penziju treba da imaju 40 godina penzijskog staža i najmanje 57 godina i osam meseci života, dok ženama treba 28 godina i šest meseci penzijskog staža i najmanje 57 godina života. Svake naredne godine, sve do 2032. uslovi za odlazak u penziju se pomeraju pola godine ili dva-tri meseca. Dakle, tek 2032. uslov starosne penzije za žene biće 65 godina života.
    Radni odnos ne treba raskidati pre poslednjeg dana godine, ali je takođe važno da se Fondu PIO tog poslednjeg decembarskog dana podnese zahtev, uz prikuplјenu dokumentaciju, za penzionisanje. Oni koji ove godine ispunjavaju neki od uslova za penzionisanje i žele da idu u penziju, moraju dobro znati da će svaki zahtev koji se podnese posle 31. decembra imati drugačije uslove za penzionisanje, odnosno za njega će važiti uslovi koji su zakonom predviđeni za 2019. godinu.
    Radnici koji imaju uslove za prevremenu penziju u ovoj godini mogu, ali i ne moraju, podneti zahtev za penzionisanje. Sve je stvar dogovora s poslodavcem. Ukoliko im poslodavac dozvoli, oni mogu nastaviti da rade bez obzira na to što imaju neki od uslova za penzionisanje. Takođe, radnici koji pune 65 godina života i koji imaju pravo na punu starosnu penziju mogu otići u penziju, ali i ne moraju, ako poslodavac od njih traži da ostanu.
    Često se postavlјa i pitanje da li oni koji imaju godine života za prevremenu penziju, ali ne i pun penzijski staž, mogu nastaviti da rade do ispunjenja i drugog uslova, koji je i te kako bitan za konačan iznos na čeku. No, i to zavisi od poslodavca jer on može radnika ostaviti da radi dok ne ispuni i uslov o penzijskom stažu, ali ne mora.
    Zaposleni koji su deo radnog veka proveli na radu i inostranstvu, uklјučujući i bivše jugoslovenske republike, treba da znaju da se o pravu na taj deo penzije odlučuje po propisima te zemlјe i na to ne može uticati srpski fond. U Zakonu se napominje da korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije, može ponovo ući u osiguranje, odnosno zaposliti se ili samostalno obavlјati delatnost, a da pri tom nastavi da prima penziju. Dakle, starosnim penzionerima ne preti opasnost za ukidanje penzije ukoliko nastave da rade i posle penzionisanja.
    Nakon što Fond donese rešenje o penzionisanju, ono stiže na kućnu adresu. Prva isplata se obavlјa tako, a potom dalјe zavisi od volјe penzionera. On mora filijali Fonda, od koje je i dobio rešenje o penzionisanju, dostaviti broj žiro računa u nekoj banci ako želi da tako bude isplaćivan. Ukoliko je ne obavesti, penzija će i dalјe stizati na kućnu adresu. Penzioner ima obavezu da Fondu prijavi promenu adrese i svaku drugi izmenu koja utiče na pravo na penziju.
    Inače, pri obračunu penzije uzimaju se sve zarade od 1. januara 1970, koje se u svakoj godini upoređuju s prosečnom platom u Srbiji.
    Izvor: Dnevnik


    Vlada usvojila strategiju bezbednosti i zdravlja na radu

    7. decembar 2018.

    Vlada Srbije usvojila je Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom.
    S obzirom na to da je neophodno strateško rešavanje problema smanjenja broja povreda na radu, posebno onih sa smrtnim ishodom, primenom Strategije biće unapređeni bezbednost na radu i uslovi rada, kako bi se sprečile povrede na radu i profesionalne bolesti i očuvalo zdravlje radno aktivnog stanovništva.
    Cilj primene strategije u ovom periodu jeste smanjenje povreda na radu za pet odsto.


    Atipični poslovi bez dostojanstvenog rada

    30. novembar 2018.

    Velike promene na tržište rada, prouzrokovane digitalizacijom i automatizacijom, zahtevaju zajednički angažman socijalnih partnera na regulisanju položaja zaposlenih na atipičnim poslovima i zaštiti njihovih prava.
    Radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno, a sindikatima omogućeno da i te radnike sindikalno organizuju, kako bi ih zaštitili.
    Princip solidarnosti bitan je za društvo i sindikat imajući u vidu velike nejednakosti u Srbiji, a socijalni dijalog se ne može zapostaviti, jer je svaka socijalna izolacija opasnost za društvo. Nema dostojanstvenog rada ako se radi po 14-15 sati na platformama ili na nekim drugim atipičnim poslovima, tako da i ovi ljudi imaju pravo na kolektivnu akciju.
    Ovo su poruke i zaključci izrečeni na Konferenciji "Dostojanstven rad u eri digitalizacije", koja je, u okviru projekta Danube@work, održana u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
    Projekat, koji podržava austrijsko ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije – Austriju, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju, a usmeren je na unapređenje saradnje između zemalja, razmenu informacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržište rada. Sektori, u okviru Projekta koje u Srbiji sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale, obuhvaćeni ovim projektom su auto-industrija, zdravstvo, trgovina, turizam i finanansije.
    Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ukazali su na činjenicu da je sve više atipičnih formi rada, koje su, najčešće, daleko od dostojanstvenog rada, te da su pritisci na sindikate ogromni, a sa ovim se suočavaju i zemlje Zapadne Evrope, nakon dolaska desničarskih vlada i rasta populizma.
    Načelnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj saopštila je da su u pripremi tri nova zakona - o socijalnom preduzetništvu, agencijskom zapošljavanju i o štrajku. Ona je dodala da Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi besplatne programe obuke za IT stručnjake i programiranje.
    Učesnici Konferencije informisani su o kolektivnom ugovoru koji je u Danskoj zaključen za zaposlene na platformama.
    Direktor Foruma za međunarodnu saradnju i bivši generalni sekretar Sindikata 3F Danske, Klaus–Larsen Jensen upoznao je prisutne sa osnovnim sadržajem ovog kolektivnog ugovora i ukazao na mogućnost prilagođavanja novih uslova potrebama tržišta rada.
    Radnici na platformama ne žele da budu tradicionalno organizovani, smatraju sebe individuama sa određenim dobitima, bez neke ideje za budući posao, rade od projekta do projekta, nemaju osiguranje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ukazao je Jensen, ocenivši da "duh kolektivizma mora da jača, jer će, u suprotnom, doći do potpunog urušavanja društva".
    Naglasivši značaj registrovanja i legalnog poslovanja, predstavnica Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović je ukazala na nepovoljne faktore za razvoj digitalizacije u Srbiji, starenje stanovništva, kao i na podatak da je 34 odsto kompjuterski nepismeno.
    Direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika, Branka Anđelković, ukazala je da Srbija spada u 25 vodećih zemalja kada je u pitanju rad na platformama.
    Istraživanje koje je sproveo taj centar, pokazuje da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi, od 25 do 36 godina, najčešće fakultetski obrazovani. Delatnosti koje su najviše zastupljene su: pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija. Motivacija je, pre svega, dobra zarada (prosek zarade radnika u nedelji je 200 dolara bruto), fleksibilnost u radu, brže zapošljavanje na platformi. Procenjuje se da oko 28% ljudi u Srbiji radi online, a problem je što nemaju regulisani radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme
    Martina Šneler, iz sindikata ProGe Austrije, navela je da 1,2 miliona u Austriji nema stalno zaposlenje (sezonski radnici, samozaposleni, honorarci). Prosečno su 180 dana registrovani da rade, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurane poslove u Austriji radi oko 69% mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo.
    Učesnici skupa su istakli da je neophodno da svi zajedno svojim merama utiču i doprinesu zaštiti zaposlenih kroz primenu zakona, mogućnosti sindikalnog organizovanja, zaključivanjem kolektivnih ugovora, a neophodan je i pritisak javnosti, kao i globalni okvirni sporazum.


    Oštre kazne poslodavcima smanjiće broj povreda na radu

    1. novembar 2018.

    Izmenom zakonskih propisa i njihovom striktnom poštovanju i uvođenjem visokih kazni za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i kampanjom svih aktera društva, mogu se sprečiti brojne nesreće i srmtni slučajevi na radu, koje su se poslednjih meseci dogodili u Srbiji, ukazano je danas na skupu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
    U cilјu traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlјe zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je organizovao okrugli sto, pod nazivom "Bezbedno i zdravo - radničko je pravo".
    Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
    Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
    On je ukazao da je naše društvo omogućilo da se radnici sve više angažuju po potrebi, "na crno", da rade bez kontinuiteta i neophodne obuke, što doprinosi nesrećnim slučajevima.
    Orbović je ocenio da je pozitivno to što neke kompanije brinu o zaštiti i bezbednosti radnika na radu, ali da ima i onih koji takva prava ne poštuju. Najviše povreda i smrtnih slučajeva dešava se kod radnika koji rade "na crno", i to je oko 30 odsto od ukupnog broja slučajeva, rekao je on.
    Orbović je predložio da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, tokom koje bi se, različitim akcijama, kampanjom i merama, doprinelo sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
    Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Nerić pozvao je sindikate i udruženja poslodavaca da se pridruže akciji "Reci ne radu na crno", koju sprovodi to ministarstvo.
    On je za iduću godinu najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i povećanje broja inspektora za rad, što bi trebalo da doprinese boljem stanju u toj oblasti.
    Inspektorat za rad je, prema rečima direktora Stevana Đurovića, povećao za 43 odsto broj inspekcijskih nadzora tokom ove godine u odnosu na prethodnu, što je, između ostalog, rezultiralo da se za 4.300 smanji broj onih koji su prošle godine radili "na crno".
    Upozorivši na podatak da godišnje u Srbiji strada 30 ljudi, Đurović je pozvao na "buđenje svesti svih" i da svako ponese svoj deo obaveza i odgovornosti.
    Prorektor Beogradskog univerziteta profesor Petar Bulat ukazao je da je medicina rada skoro potpuno "gurnuta" u privatne ruke, da država ne odobrava specijalizaciju za tu oblast, zbog čega je taj medicinski kadar, koji je neophodan za bezbednost i zdravlje na radu, skoro nestao.
    Upozorivši na veliki broj profesionalnih oboljenja radnika, za čije lečenje poslodavac nije zainteresovan, profesor Bulat je apelovao na državu da medicini rada vrati stare nadležnosti.
    Direktorka Uprave za BZR Marina Furtula smatra da kazne za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti moraju biti mnogo veće.
    Ukazavši na neke nelogičnosti u kaznenoj politici, Furtula je navela da poslodavac koji zaposli radnika "na crno" plaća kaznu dva miliona dinara, dok za ugrožavanje bezbednosti radnika plaća kaznu jedan milion.
    Da su mere bezbednosti važne ona je objasnila podatkom da se jedan uloženi dinar u prevenciju vraća 16 puta više.
    Furtula je rekla da će Ministarstvo rada, na predlog SSSS, iduće godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.
    Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije je rekao da su poslodavci koji zapošljavaju radnike "na crno" protivnici i tog udruženja i države.
    Unija će i dalje sarađivati sa sindikatima i, kao i do sada, dati svoj doprinos sprečavanju nesreća na radu, dodao je on.
    Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je zaštita i bezbednost na radu pravo svakog radnika i obaveza poslodavca, "o čemu treba da se kontinuirano podseća u javnosti i u čemu veliku ulogu imaju i mediji".
    Naglasivši da i jedan izgubljen život za njega znači poraz, Đorđević je najavio da će njegovo ministarstvo redovno javno objavljivati svaki incident koji se dogodi, dok će poslodavaci za koje se utvrdi odgovornost snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost.


    Sastanak projektnog savetnog odbora BWI

    10. oktobar 2018.

    Konferenciji su prisustvovali u ime našeg sindikata sekretar Zoran Radoman i Petar Nećak predsednik JSO JP "Srbijašume".
    Internacionala radnika građevinarstva i drvne industrije je uputila poziv Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije, kao članu BWI-a, da u Istambulu od 2. do 5. oktobra prisustvuje Projektnom savetodavnom odboru za Pan Evropu. Takođe, poziv je upućen i za konferenciju BWI o inovativnom sindikalizmu, koja se održava nakon završetka sastanka Projektnog odbora.
    Prvog dana se okupilo 15 odabranih predstavnika iz šumarstva, drvne industrije i građevinarstva iz regiona Pan Evrope, koji učestvuju u Projektu sa predstavnicima švedskog sindikata i BWI. Cilj sastanka je bio da se izvrši nadzor i procena uspešnosti sprovođenja Projekta zasnovanog na izveštajima sindikata koji u njemu učestvuju.
    Sekretar Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman je na sastanku izneo šta je sve naš sindikat učinio do sada i šta se u budućnosti od Projekta očekuje. On je izložio aktivnosti u okviru deset pitanja koja je BWI postavio.
    Održivi razvoj šumarstva i drvne industtrije, organizovanje radnika iz privatnog sektora, privlačenje mladih u sindikat, kao i bezbednost i zdravlje na radu u sektoru šumarstva i drvne industrije. Istaknuto je da je urađeno dosta, ali da mora još više.
    U uslovima kada globalizacija i neoliberalna doktrina sve više umanjuju prava radnika u Srbiji, kao i da naša država "žmuri" na kršenje zakonskih prava i konvencija MOR, teško je održati prava naših članova. Tome doprinosi i trend fleksibilnog načina zapošljavanja radnika ( angažovanje na privremene i povremene poslove itd. ) i zapošljavanje radnika preko agencija.
    Rečeno je još da sindikat mora da organizuje svoje redove na bolji i efikasniji način, te da se profesionalizuje rad u sindikatu, kako bi bio sposoban da se odupre moćnim poslodavcima, multinacionalnim kompanijama i uspostavi ravnopravan socijalni dijalog sa državom, koja bi tako uvažavala stavove sindikata, a ne da ih ignoriše.
    Drugog i trećeg dana održana je konferencija o inovativnom sindikalizmu, na kojoj su učesnici predložili strategiju delovanja sindikata u budućnosti.
    U raspravi su učestvovali predstavnici više od 20 zemalja iz Evrope ( Azerbejdžan, Kazahstan, Moldavija, Ukrajina, Ukrajina, Švajcarska, Nemačka, Švedska, Rusija itd), ali i iz regiona (Makedonija, Hrvatska, BiH, Crna Gora ).
    Objavljene su četiri studije, istraživanja i ekspozei na temu inovativnog sindikalizma. Formirane su četiri radne grupe koje su podnosile izveštaje na konferenciji o najbitnijim strateškim pitanjima.
    Sekretar Zoran Radoman je učestvovao u radu prve grupe, dok je Petar Nećak, predsednik JSO J.P. "Srbijašume" bio učesnik druge grupe.
    Napravljen je izveštaj o radu u grupama koji će ući u radni materijal i biti sastavni deo ciljeva i aktivnosti za regionalni plan za Evropu 2018 – 2021.
    Sekretar
    Zoran Radoman


    Poseta privatnim preduzećima u okviru BWI projekta

    1. oktobar 2018.

    Poseta privatnim preduzećima "Šamarica-trade" i "Runolist"u okviru Projekta sa BWI – sindikalno organizovanje radnika iz privatnog sektora
    Sekretar ROS Zoran Radoman ičlan Republičkog odbora Miljana Županac posetili su 27. septembra privatnu pilanu "Šamarica – trade" u Rumenki, gde su razgovarali sa direktorom i vlasnikom pilane.
    Pilana "Šamarica – trade" je odabrana za posetu, jer je to jedno od retkih privatnih preduzeća koje poseduje sertifikat kojim se potvrđuje da je poslovni objekat u grupi preduzeća sa najboljom bonitetnom ocenom u Srbiji.
    Posle obilaska pogona za proizvodnju i razgovora sa radnicima uverili smo se da preduzeće posluje na zdravim principima i da se radnicima redovno isplaćuju zarade. Upoznali smo vlasnika ove pilane sa radom našeg sindikata. Naišli smo na veliko razumevanje i dogovorili smo da se saradnja nastavi i da sledeći put konkretizujemo našu saradnju.
    U nastavku dana posetili smo još jedno privatno preduzeće "Runolist", koje se bavi proizvodnjom paleta, rezane građe i prodajom ogreva. U razgovoru sa vlasnikom preduzeća saznali smo da je odnos sa radnicima vrlo korektan, da se zarade isplaćuju bez i dana kašnjenja. Problemi su oko visokih kamata banaka i nedostatka sluha države za potrebe malih preduzeća. Potrebno je i manjim sistemima pomoći kroz subvencioniranje i povoljne kredite kako bi se likvidnost zadržala, a time i stabilna radna mesta. Obećali smo da ćemo kao sindikat pomoći da se preko nas apel poslodavac čuje. Pružena ruka sindikata privredi i poslodavcima je prihvaćena i ostaje da našu saradnju nastavimo kako bi poslodavci imali što bolje uslove za rad, a naši radnici zadovoljni uslovima rada i zaradom.


    Šumarijada 2018.

    24. septembar 2018.

    Od 31.avgusta do 2. septembra u Vrnjačkoj Banji je održana 17. po redu Šumarijada u organizaciji Jedinstvene Sindikalne organizacije J.P. "Srbijašume". Na šumarijada je učestvovalo oko 700 takmičara i gostiju, koji su bili smešteni u hotelima "Zvezda", "Fontana" i "Breza". Kao i svake godine takmičenje je održano u nekoliko sportskih disciplina, a održano je i takmičenje sekača. Najbolji će predstavljati Srbiju na svetskom prvenstvu, koje će biti održano 2020 godine. Igre je otvorio vršilac dužnosti J.P. "Srbijašume" lgor Braunović, a goste je pozdravio i Predsednik opštine Vrnjačka Banja. Generalni pobednik Šumarijade je Šumsko gazdinstvo Kruševac, a pobednik proizvodnog takmičenja je bio Marko Nešović. Takmičenje je proteklo u fer i korektno borbi, a dogovoreno je da se i sledeće godine nastavi ova lepa manifestacija.


    Regionalna konferencija žena

    14. septembar 2018.

    BWI Evropska regionalna konferencija žena, 2018. Amandla!
    Moć ženama
    Od 5. do 7. septembra, više od 80 žena iz 21 zemlje širom Evrope okupilo se u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, da bi razgovarale o strategijama sindikata kako bi se osigurala rodna ravnopravnost i o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, kao i o kampanjama za ravnopravnost u platama.
    Regionalna ženska konferencija BWI započela je sa otvaranjem panela o tome kako sindikati i organizacije zajedno rade na zaustavljanju rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu i u celokupnom društvu.
    "Sindikati dugo vremena nisu prepoznali nasilje zasnovano na rodu kao pitanje sindikata, ali danas, kao rezultat snažnog aktivizma žena, sindikati se pridružuju pozivu za boru protiv svih oblika seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radu i u zajednici ", rekla je Gail Cartmail, pomoćnica generalnog sekretara UNITE unije i jedna od sedam žena u BWI Svetskom odboru.
    Jedan od ključnih ciljeva konferencije bilo je razmatranje rodne konvergencije strateškog plana BWI 2018-2021, usvojene na kongresu BWI prošle godine u Durbanu, u Južnoj Africi.
    "Strateški plan uključuje ravnopravnost polova, ali je važno osigurati da postoje rodne dimenzije u svim oblastima rada i politike BWI-a", rekla je Rita Schiavi, predsedavajuća Evropskog regionalna komiteta žena, kao i Međunarodnog ženskog komiteta.
    Ona je dodala: "Takođe moramo nastaviti radnu kampanju za vrednovanje rada žena, koja se fokusira na organizovanje žena u sindikate i osnažavanje žena da preuzmu liderske pozicije unutar svojih sindikata".
    Konferencija je zaključena uz obavezu učesnica da rade sa svojim sindikatom, da povećaju članstvo ženskog sindikata za 10%, obuče mlade žene u sindikatima i promovišu žene na rukovodećim pozicijama. Pored toga, naglasak je stavljen na potrebu da se žene uključe u timove za pregovaranje o kolektivnim ugovorima i da se uključe rodne klauzule u sporazume. Konferencija je takođe ponovila potrebu da se nastavi kampanja za rodnu ravnopravnost i kampanje za zaustavljanje nasilja zasnovanog na rodovima, sa ciljem poboljšanja radnih uslova za žene.
    "Konferencija je pokazala pravu snagu žena u sindikatima. Verujemo da je naša borba za rodnu ravnopravnost borba za bolji život i bolje društvo za sve ", zaključila je Rita Schiavi.
    Pozadina
    BWI i njegove članice su aktivno radile na bavljenju izazovima sa kojima se žene suočavaju na radnom mestu i u sindikatima još od osnivačkog Kongresa održanog 2005. godine. Na ovom Kongresu, BWI se obavezao da će uspostaviti snažne, nezavisne, samostalne, rodno ravnopravne i demokratske sindikate u svim zemljama i usvojio je cilj rodnog meinstriminga i uspostavio ženske strukture na globalnom i regionalnim nivoima.
    Ovi ciljevi su potvrđeni na nedavno održanom 4 Svetskom kongresu BWI u Durbanu, u Južnoafričkoj Republici, gde su žene lideri iz BWI uspešno sprovele kampanju pod natpisom "Glasajte za žene - Glasajte za promenu", za izmene statuta koje su rezultirale proširenjem sastava Svetskog veća i Svetskog odbora da bi se obuhvatilo bar 30% žena u ovim strukturama.
    Pored toga, usvojen je Strateški plan za 2018 - 2021 u kom su istaknute ključne oblasti rada BWI za predstojeći period od četiri godine. Strateški plan je istakao sedam konvergencija BWI koje su strukturisane oko stubova: Izgradi (organizovanje); Brani (pregovaranje); i Unapredi (vršenje uticaja). Od sedam kovergencija ona koja se nalazi pod brojem 4 je fokusirana na rodnu ravnopravnost.
    BWI Evropska regionalna konferencija žena je imala za cilj da dodatno razradi istorijsko dostignuće sa 4. Svetskog kongresa, kao i prethodni rad BWI u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti još od 2005. godine.
    Konferencija se posebno fokusirala na organizovanje (eksterno i interno) i na elemente kampanje i rodne elemente Strateškog plana, kao i na bavljenje nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu i na odgovor zajednice i sindikata.
    Ciljevi i rezultati konferencije:

    1. Razviti četvorogodišnji plan rada za sprovođenje Strateškog plana BWI 2018-2021, sa posebnim fokusom na Konvergenciju 4;
    2. Da obezbedi platformu za žene BWI da se umreže i razmene studije slučaja u organizovanju žena u sindikate i u vođenju kampanja za rodnu ravnopravnost;
    3. Da razviju posebne kampanje povezane sa konvergencijom 4 koje su posebno usmerene na bavljenje seksualnim uznemiravanjem i nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu.
    4. Da uspostave regionalne i podregionalne instrumente za komunikaciju kao podršku kampanjama BWI.
    Konferenciju su otvorile Rita Schiavi, Predsedavajuća, BWI Evropskim regionalnim komitetom žena, Lejla Catic, Predsednik, SSSPDPBIH-Bosna i Hercegovina u ime sindikata domaćina i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI.
    O borbi protiv nasilja po rodnoj osnovi diskutovale su Carina Soderbjorn, Službenik za program, Sindikat sindikatu (Union to Union), Švedska, Vildana Džekman, pravnica, aktivistkinja i feministkinja, Fondacija CURE, Bosna i Hercegovina i Gail Cartmail, Zamenik Generalnog sekretara,UNITE, Velika Britanija
    Anna Andreeva, službenik za politiku i kampanje u BWI vodila je Plearnu sesiju "Preispitivanje Strateškog plana BWI, Rezolucija i Odluka sa 4. Svetskog kongresa BWI". Ova sesija preispitala je odluke i ishode 4 Svetskog kongresa BWI po pitanju žena, sa namjerom izrade plana rad,a kako bi se uskladio sa Strateškim planom i drugim odlukama Svetskog kongresa. Sesija je predstavila kampanju "Vrednovanje rada žena" kao deo Konvergencije broj četiri strateškog plana.
    Na okruglom stolu vođena je diskusija " Studije slučaja kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi". Na ovoj sesiji su obrađeni uspešni slučajevi kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi na različitim nivoima i područjima.Vodeći diskutanti su bile Marina Kurtanidze, predsjednica Gruzijskog sindikata građevinarstva i šumarstva, koja je govorila o ženskoj mreži u centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi, Lejla Ćatić, Samostalni sindikat šumarstva, prerade drveta i papira BiH, SSPDPBIH, koja je govorila o organizovanju žena u sektoru šumarstva, predstavnik Švedskih članica BWI (SBTF), Švedska,o organizovanji žena u sektorima BWIa i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI, o BWI globalnim kampanjama.

    Na sesiji o deljenju iskustava o borbi za osnaživanje žena u sindikatima, predstavljen je dijalog između žena na liderskim pozicijama u sindikatu, sa mladim ženama, identifikujući ključne izazove sa kojima se žene suočavaju u sindikatima, na radnim mestima i u društvu. Diskusija tokom ove sesije imala je za cilj da osnaži žene davanjem konkretnih primjera i sugestija o tome kako osnažiti žene u industriji. Vodeći diskutanti su bile Ivana Dimitrova, SGIP, Macedonia, Elena Rubtsova, Sindikat građevinarstva, Kirgistan, Secil Saricoban, TARIM ORMAN-IS, Turska, a moderator Zamany Menso, FNV, Netherlands.
    Sesija "Kako izgraditi moć žena u sindikatima i Evropskim strukturama" je omogućila učesnicama da razviju akcioni plan za promovisanje žena u industrijama i da razviju rodno osetljivi program u radu sindikata, kao i da izrade predloge i plan za Regionlanu konferenciju BWIa, uključjujući promene u evropskim strukurama BWIa, Kampanju "Vrednujte rad žena" u Evropi, Kampanju za okončanje rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja.


    Usvojen set zakona iz oblasti rada

    3. jul 2018.

    Skupština Srbije usvojila je 28. Juna set zakona iz oblasti rada, koji će krajem ove nedelje stupiti na snagu.
    Usvojeni su zakoni o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, o zapošljavanju stranaca, uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Zakon o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. .
    Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera. .
    Zakon definiše poslove na kojima se angažuje radnik u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a koji su sezonskog karaktera.
    Taj zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, a da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samo za slučaj povrede na radu i za profesionalne bolesti.
    Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca precizira odredbe kojima se vrši pojednostavljenje postupka izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Cilj tog zakona je dalje razvijanja povoljnog poslovnog okruženja i privlačenja investicija.
    Zakon o izmenana i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, predviđa da zaposleni mora biti u rаdnom odnosu kod ;poslodаvcа nаjmаnje tri mesecа pre dаnа upućivаnjа.
    Taj zakon predviđa i ukidanje zakonske obaveze poslodavca da dostavlja ministarstvu rada obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.
    Novine u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova su rešenje arbitra koje sada ima snagu izvršne isprave, što će omogućiti sprovođenje rešenja arbitra donešenog pred Agencijom.
    Takođe, mogućnost strana da u individualnom radnom sporu zaključe sporazum o načinu rešavanja spora, zatim da se u indvidualnom radnom sporu nađe i pitanje radnog vremena i utvrđivanje dužine godišnjeg odmora, kao i utvrđivanje minimalne zarade u skladu sa zakonom.
    Sada će i kolektivni radni spor moći da se vodi povodom primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, i utvrđivanje minimuma procesa rada u skladu sa zakonom koji reguliše oblast štrajka.
    Novina je i da se stranom u kolektivnom sporu smatra i štrajkački odbor (u slučaju da ne postoji sindikat kod poslodavca).
    Veliku zaslugu za nova rešenja u ovom zakonu imaju reprezentativni sindikati, čiji su predstavnici učestvovali u radnoj grupi za izradu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.


    3. Konferencija "Drvna industrija i šumarstvo Srbije"

    26. jun 2018.

    Brojni izazovi koji se danas postavljaju pred drvoprerađivačku industriju i šumarstvo u Srbiji, nameću potrebu da se pronađu dobra i prihvatljiva rešenja za njihovo prevazilaženje. Sa tim ciljem organizujemo Treću konferenciju "Drvna industrija i šumarstvo Srbije". Na bazi mnogobrojnih zahteva o većem, direktnom učešću privrednika, ove godine će se rad konferencije odvijati pretežno tematski, po okruglim stolovima uz samo nekoliko plenarnih tema.
    Okrugli stolovi obuhvatiće veliki broj različitih sektora drvne industrije i šumarstva Srbije. Tako će se omogućiti da svaki učesnik ima prostora za aktivno učešće i davanje doprinosa panel diskusiji određene teme.
    Okrugli stolovi će imati po jednog moderatora – predstavnika fakulteta i jednog moderatora – predstavnika privrede.
    Na kraju konferencije će moderatori okruglih stolova predstaviti ideje i zaključke svih panel diskusija.

    PREUZMI POZIV


    Neefikasna drvna industrija Srbije

    25. jun 2018.

    Otvaranje robne kuće Ikea u Srbiji posle decenijskih pokušaja uzburkalo je javnost, kako potrošačku, tako i privrednu - posebno domaćih proizvođača nameštaja kojima će najveći prodavac nameštaja na svetu sasvim sigurno oteti deo tržišnog kolača.
    Osim toga, dolazak švedske kompanije u prvi plan je izbacio i prilično zapostavljenu drvnu industriju Srbije koja poslednjih godina beleži pristojan rast i proizvodnje i izvoza, ali i dalje pati od neefikasnosti, piše Danas.
    U prošloj godini proizvodnja nameštaja je porasla za 11,2 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je s druge strane zabeležen pad proizvodnje papira i proizvoda od papira od 0,5 odsto i u preradi drveta od 1,3 odsto. Rast proizvodnje nameštaja je još ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 15,8 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije.
    Prerada drveta i proizvodnja nameštaja je jedna od retkih industrijskih grana koja pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, da bi u prošloj godini dostigao 890 miliona evra.
    Iako je udeo ove industrije u BDP-u oko dva odsto, udeo u izvozu je 6,3 odsto.
    Suficit u 2016. godini iznosio je 31,3 miliona evra, ali uglavnom zbog velikog deficita koji pravi proizvodnja papira od 220 miliona evra. S druge strane, industrija nameštaja je ostvarila izvoz od 360 miliona evra, dok je uvoz bio više nego dvostruko manji pa je suficit dostigao 226 miliona evra. Iako deluje mnogo, ovo u stvari nije ni blizu iskorišćen potencijal s obzirom na to da je još 2010. godine u strategiji razvoja drvne industrije projektovan izvoz od 500 miliona evra do 2015. godine, koji očigledno nije dostignut.
    Izvoz prerađenog drveta i proizvoda od drveta je iznosio 200 miliona evra i to je u stvari problem srpske drvne industrije. Za razliku od zemalja u okruženju, dobar deo našeg drveta se izvozi kao polufabrikat u obliku rezane građe, paleta, furnira...
    Ovo je u stvari razlog zašto je, prema podacima iz Akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbiji, u 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta prihodovano svega 275 dolara. Iste godine, poređenja radi, u Hrvatskoj je finansijski efekat prerade i izvoza jednog kubika drveta bio 591 dolar, što je 2,15 puta više. Razlog tome je što su u Hrvatskoj preduzeća koja prave finalne proizvode, dakle nameštaj, dobila 65 odsto ukupnih trupaca iz državnih šuma, dok je u Srbiji svega 48 odsto završilo u proizvodnji nameštaja. Čak 52 odsto trupaca se ili izveze u tom obliku (četiri odsto) ili kao rezana građa (41 odsto) ili kao neki drugi oblik polufabrikata.
    U Akcionom planu stručnjaci su zaključili da količine trupaca koje dobijaju pojedini vodeći proizvođači nameštaja nisu dovoljne da podmire njihove potrebe. I iako takvi proizvođači imaju mogućnost da povećaju postojeći obim proizvodnje i izvoza nameštaja od masivnog drveta za najmanje dva puta, na takav korak se ne usuđuju jer ne mogu da nabave potrebne količine drveta.
    Koliko srpsku privredu košta izvoz drvnih proizvoda niske dodate vrednosti najbolje pokazuje podatak da je u 2015. godini izvoz rezane građe od 145.000 kubnih metara doneo prihod od 45,3 miliona evra. Prema računici, od ovoliko drveta se moglo napraviti pet miliona stolica čija tržišna vrednost bi bila oko 265 miliona evra. Dakle da su drva prodata fabrikama nameštaja umesto pilanama ukupan prihod bi bio 5,8 puta veći. Uz put, u procesu proizvodnje ovoliko stolica bi moralo biti zaposleno bar još 5.000 ljudi, koji nisu bili potrebni za sečenje dasaka.
    Izvor: Danas


    Drvna industrija

    24. jun 2018.

    Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je završena u 2008. godini, oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom i od ukupne površine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod šumom je 29,1%.
    Ukupna zapreminska masa šuma je oko 363 miliona m³, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m³.
    Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja (678). Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je drvna industrija doprinos ukupnom izvozu iznosi 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.
    Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih radnika koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.

    Preduzeća Prerada drveta Nameštaj  
      Br. firmi Br. zaposlenih Br. firmi Br. zaposlenih
    Mikro 1.296 3.350 524 1.620
    Mala 179 3.621 106 2.114
    Srednja 28 2.548 43 4.095
    Velika 1 582 5 5.035
    Ukupno 1.504 10.101 678 12.864
       

    Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta. Obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pojačan je izvoz nameštaja u Rusku Federaciju za 50% u 2014. godini u odnosu na 2013.
    Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski Tarkett, italijanski Ditre i Gruppo Fantoni, austrijska Kronospan i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i EU i sve veće tržište Ruske Federacije.
    Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega oko 2 miliona m3 su proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok 561.000 m3 se poseče u šumama u privatnom vlasništvu.
    Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka. I danas, Srbija je 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji premašuje 300.000 m3, a 70% je bukovo drvo.
    Ploča iverica je drvni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. Iako je Austrijska kompanija Kronospan investirala u fabriku ploča u Lapovu 2009. godine, a italijanska kompanija Fantoni je privatizovala srpsku firmu Špik Iverica Ivanjica, potražnja za pločama je i dalje veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno. Taj podatak se trenutno može smatrati povoljnim, jer je do prošle godine uvoz ploča bio 10 miliona dolara mesečno.
    Kada je reč o proizvodnji furnira, ljušteni furnir čini oko 90% ukupne proizvodnje furnira, a ljušteni topolov furnir je vodeći proizvod, dok je bukov furnir drugi po količini izrade. U Srbiji se proizvode i hrastov, jasenov i orahov furnir.
    Proizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlosti. Nakon drastičnog pada od 61% u 1999. godini, proizvodnja je počela da se poveća od 2000. godine. Lesonit se proizvodi isključivo u fabrici SIMPO ŠIK Kuršumlija sa kapacitetom od preko 40.000 m3 godišnje. Pored korišćenja na domaćem tržištu, izvozi se u Grčku i Tursku, mada je i uvoz ovog proizvoda i dalje veoma veliki, uglavnom iz Mađarske i Nemačke.
    Došlo je do značajnog povećanja proizvodnje ploča od masiva. Proizvode se uglavnom od bukve. Ovi proizvodi se koriste za stepeništa, ploče stolova i drugih delova nameštaja. Proširenjem proizvodnje firmi koje su se bavile pilanskom preradom, naročito u Centralnoj Srbiji, stvoren je proizvod koji je značajno povećao izvoz ploča od punog drveta. Glavna izvozna tržišta su Nemačka i Italija.
    Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, a značajne količine se direktno izvoze u Rusku Federaciju i EU. Proizvodnja vrata je uglavnom od hrasta i bukve. Međutim, i smrča i jela su takođe uobičajen repromaterijal. Domaće kompanije koriste kvalitetne metalne okove za stolariju, a poštuju i ekološke standarde pri izradi stolarije.
    Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet. Tržište peleta Srbije razvija se od 2006. godine, ali intenzivna proizvodnja peleta je počela u 2008. godini. U Srbiji, pelet se proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Danas se veliki deo proizvodnje izvozi. Glavna izvozna tržišta za srpski pelet su Italija, Grčka i Nemačka.
    Drvna galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta je u stalnom porastu. Glavna izvozna tržišta, pored Italije i Nemačke, su Finska, Holandija i Švajcarska.
    Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji možemo svrstati u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30% proizvedenog nameštaja je nameštaj od masiva. To je najskuplji nameštaj, izrađen od domaćih sirovina, koji se uglavnom izvozi. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.
    Izvor: PKS