Utorak, 3 Avgusta, 2021

Drvna industrija

Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je završena u 2008. godini, oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom i od ukupne površine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod šumom je 29,1%.
Ukupna zapreminska masa šuma je oko 363 miliona m³, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m³.
Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja (678). Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je drvna industrija doprinos ukupnom izvozu iznosi 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.
Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih radnika koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.

Preduzeća Prerada drveta Nameštaj
Br. firmi Br. zaposlenih Br. firmi Br. zaposlenih
Mikro 1.296 3.350 524 1.620
Mala 179 3.621 106 2.114
Srednja 28 2.548 43 4.095
Velika 1 582 5 5.035
Ukupno 1.504 10.101 678 12.864

Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta. Obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pojačan je izvoz nameštaja u Rusku Federaciju za 50% u 2014. godini u odnosu na 2013.
Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski Tarkett, italijanski Ditre i Gruppo Fantoni, austrijska Kronospan i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i EU i sve veće tržište Ruske Federacije.
Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega oko 2 miliona m3 su proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok 561.000 m3 se poseče u šumama u privatnom vlasništvu.
Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka. I danas, Srbija je 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji premašuje 300.000 m3, a 70% je bukovo drvo.
Ploča iverica je drvni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. Iako je Austrijska kompanija Kronospan investirala u fabriku ploča u Lapovu 2009. godine, a italijanska kompanija Fantoni je privatizovala srpsku firmu Špik Iverica Ivanjica, potražnja za pločama je i dalje veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno. Taj podatak se trenutno može smatrati povoljnim, jer je do prošle godine uvoz ploča bio 10 miliona dolara mesečno.
Kada je reč o proizvodnji furnira, ljušteni furnir čini oko 90% ukupne proizvodnje furnira, a ljušteni topolov furnir je vodeći proizvod, dok je bukov furnir drugi po količini izrade. U Srbiji se proizvode i hrastov, jasenov i orahov furnir.
Proizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlosti. Nakon drastičnog pada od 61% u 1999. godini, proizvodnja je počela da se poveća od 2000. godine. Lesonit se proizvodi isključivo u fabrici SIMPO ŠIK Kuršumlija sa kapacitetom od preko 40.000 m3 godišnje. Pored korišćenja na domaćem tržištu, izvozi se u Grčku i Tursku, mada je i uvoz ovog proizvoda i dalje veoma veliki, uglavnom iz Mađarske i Nemačke.
Došlo je do značajnog povećanja proizvodnje ploča od masiva. Proizvode se uglavnom od bukve. Ovi proizvodi se koriste za stepeništa, ploče stolova i drugih delova nameštaja. Proširenjem proizvodnje firmi koje su se bavile pilanskom preradom, naročito u Centralnoj Srbiji, stvoren je proizvod koji je značajno povećao izvoz ploča od punog drveta. Glavna izvozna tržišta su Nemačka i Italija.
Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, a značajne količine se direktno izvoze u Rusku Federaciju i EU. Proizvodnja vrata je uglavnom od hrasta i bukve. Međutim, i smrča i jela su takođe uobičajen repromaterijal. Domaće kompanije koriste kvalitetne metalne okove za stolariju, a poštuju i ekološke standarde pri izradi stolarije.
Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet. Tržište peleta Srbije razvija se od 2006. godine, ali intenzivna proizvodnja peleta je počela u 2008. godini. U Srbiji, pelet se proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Danas se veliki deo proizvodnje izvozi. Glavna izvozna tržišta za srpski pelet su Italija, Grčka i Nemačka.
Drvna galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta je u stalnom porastu. Glavna izvozna tržišta, pored Italije i Nemačke, su Finska, Holandija i Švajcarska.
Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji možemo svrstati u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30% proizvedenog nameštaja je nameštaj od masiva. To je najskuplji nameštaj, izrađen od domaćih sirovina, koji se uglavnom izvozi. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.
Izvor: PKS

Related posts