Četvrtak, 21 Oktobra, 2021

Atipični poslovi bez dostojanstvenog rada

Velike promene na tržište rada, prouzrokovane digitalizacijom i automatizacijom, zahtevaju zajednički angažman socijalnih partnera na regulisanju položaja zaposlenih na atipičnim poslovima i zaštiti njihovih prava.
Radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno, a sindikatima omogućeno da i te radnike sindikalno organizuju, kako bi ih zaštitili.
Princip solidarnosti bitan je za društvo i sindikat imajući u vidu velike nejednakosti u Srbiji, a socijalni dijalog se ne može zapostaviti, jer je svaka socijalna izolacija opasnost za društvo. Nema dostojanstvenog rada ako se radi po 14-15 sati na platformama ili na nekim drugim atipičnim poslovima, tako da i ovi ljudi imaju pravo na kolektivnu akciju.
Ovo su poruke i zaključci izrečeni na Konferenciji “Dostojanstven rad u eri digitalizacije”, koja je, u okviru projekta Danube@work, održana u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Projekat, koji podržava austrijsko ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije – Austriju, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju, a usmeren je na unapređenje saradnje između zemalja, razmenu informacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržište rada. Sektori, u okviru Projekta koje u Srbiji sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale, obuhvaćeni ovim projektom su auto-industrija, zdravstvo, trgovina, turizam i finanansije.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ukazali su na činjenicu da je sve više atipičnih formi rada, koje su, najčešće, daleko od dostojanstvenog rada, te da su pritisci na sindikate ogromni, a sa ovim se suočavaju i zemlje Zapadne Evrope, nakon dolaska desničarskih vlada i rasta populizma.
Načelnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj saopštila je da su u pripremi tri nova zakona – o socijalnom preduzetništvu, agencijskom zapošljavanju i o štrajku. Ona je dodala da Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi besplatne programe obuke za IT stručnjake i programiranje.
Učesnici Konferencije informisani su o kolektivnom ugovoru koji je u Danskoj zaključen za zaposlene na platformama.
Direktor Foruma za međunarodnu saradnju i bivši generalni sekretar Sindikata 3F Danske, Klaus–Larsen Jensen upoznao je prisutne sa osnovnim sadržajem ovog kolektivnog ugovora i ukazao na mogućnost prilagođavanja novih uslova potrebama tržišta rada.
Radnici na platformama ne žele da budu tradicionalno organizovani, smatraju sebe individuama sa određenim dobitima, bez neke ideje za budući posao, rade od projekta do projekta, nemaju osiguranje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ukazao je Jensen, ocenivši da “duh kolektivizma mora da jača, jer će, u suprotnom, doći do potpunog urušavanja društva”.
Naglasivši značaj registrovanja i legalnog poslovanja, predstavnica Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović je ukazala na nepovoljne faktore za razvoj digitalizacije u Srbiji, starenje stanovništva, kao i na podatak da je 34 odsto kompjuterski nepismeno.
Direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika, Branka Anđelković, ukazala je da Srbija spada u 25 vodećih zemalja kada je u pitanju rad na platformama.
Istraživanje koje je sproveo taj centar, pokazuje da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi, od 25 do 36 godina, najčešće fakultetski obrazovani. Delatnosti koje su najviše zastupljene su: pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija. Motivacija je, pre svega, dobra zarada (prosek zarade radnika u nedelji je 200 dolara bruto), fleksibilnost u radu, brže zapošljavanje na platformi. Procenjuje se da oko 28% ljudi u Srbiji radi online, a problem je što nemaju regulisani radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme
Martina Šneler, iz sindikata ProGe Austrije, navela je da 1,2 miliona u Austriji nema stalno zaposlenje (sezonski radnici, samozaposleni, honorarci). Prosečno su 180 dana registrovani da rade, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurane poslove u Austriji radi oko 69% mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo.
Učesnici skupa su istakli da je neophodno da svi zajedno svojim merama utiču i doprinesu zaštiti zaposlenih kroz primenu zakona, mogućnosti sindikalnog organizovanja, zaključivanjem kolektivnih ugovora, a neophodan je i pritisak javnosti, kao i globalni okvirni sporazum.

Related posts